Ovo je tema o kojoj se odavno trebalo pisati.
Svaka pridoslica u ovaj lepi hobi bi trebalo prvo da se upozna sa osnovnim pravilima. Doduse, i mnogi stariji modelari bi trebalo da se ponekada potsete ovih pravila.
Kada sam pre tri godine drzao skolu RC letenja, ideja mi nije bila da kadete obucim samo u letenju aviona, vec da ih naucim i pravilnom ponasanju na aerodromu.
Sama eksploatacija aviona je takodje bila deo price.
Zbog toga smo i izlazili na aerodrom 5-6 puta u toku jednog kursa.
Mirce je vrlo lepo podelio ovu pricu u segmente.
O tehnici izrade aviona, vec je podosta napisao.
Verujte nam na rec, ne moze ono sto kosta 100e da se plati 14usd i da valja.
Ne moze i nikada nece moci.
Nismo nekolicina nas blesavi pa nam modeli kostaju po nekoliko hiljada evra a kada gledate HK, sve to moze da se nabavi za 500.
Velika je razlika u pristupu celom hobiju.
Neki od nas ( a tu ubrajam i sebe) se bavimo modelarstvom kao zivotnim hobijem.
Sa istom ozbiljnoscu popravljam upravljacke sisteme automobile (cime se inace bavim), vozim automobil, sve u svemu zivim.
Ne postoji nista za sta bi mogao reci da se time bavim neozbiljno, a pogotovu ne modelarstvo.
Ako je neko u grupi ljudi koji su u modelarstvo usli sa idejom “vikend zabave”, onda tu moze postojati ozbiljan problem bezbednosti.
Ako nesto sto radite, uradite najbolje sto ste mogli, onda je mogucnost greske svedena na minimum.
Pitanje je samo, da li se ponasate tako?
Da li ste dali sve od sebe?
Mozete li pokazati jedan model u vasoj floti za koji ste sigurni da ste dali sve od sebe da bude bezbedan?
Ja mogu. Na jedan. Onaj jedini koji je u ovom trenutku letan.
Zato i ima 67 letova iza sebe a izgleda kao da je juce napravljen.
Pokazacu vam i drugi, cim ga zavrsim.
Nista nisam stedeo, nista nije ne provereno…
Licno, nikada nisam otisao na aerodrome a da nisam u celu tehniku bio 100% siguran. Baterije dopunjavam pre SVAKOG letenja, a polse 2-3 dopunjavanja, uvek izvrsim ciklus punjeneje-praznjenje.
I pored toga, retko da dve sezone letim iste baterije.
Ali to kosta….
Ali mnogo manje nego da mi padne avion, a da ne pricamo o eventualnoj steti.
Odrzavanje aviona.
Upravo sam ovih dana snimio slike o predsezonskoj reviziji Su 31, pa ce moci da se vidi sta sam sve uradio.
U potpuno gotov i letan avion ulozio sam bar 20 sati rada i skoro 200e.
Da li mislite da sam bas bio dokon pa to uradio?
Kod velikih helikoptera postoji pravilo da 1 sat letenja zahteva 7 satim odrzavanja. Probajte da to, makar u 10 puta manjem odnosu prenesete na modelarstvo.
Letite 1 sat a provedite bar 15 minuta pregledajuci i servisirajuci model.
Vrlo brzo ce te imati model koji je leteo 100 letova.
Ono sto najvise zelim da kazem je o ponasanju na samom aerodromu.
Moje ucenike sam ucio da svaki put kada dodjete na aerodrome pogledate ko je na aerodromu, javite se, i pitate za frekvencije radio uredjaja.
Nebitno je da li sa nekim ljudima pricate, ne pricate, druzite se ili sta vec, bar jedno “dobar dan” je izraz vaseg domaceg vaspitanja.
Od kada se ne druzim sa pojedincima, ima tome 3 godine, ipak se svaki put javim sa tim famoznim “dobar dan” i “do vidjenja”, jer to govori o meni.
U poslednje vreme vecina nas leti na 2.4ghz. pa nam se cini da nema potrebe proveravati frekvencije.
To uopste nije tacno.
Prvo, vrlo je konacan broj stanica koje u isto vreme mogu biti upaljene, a drugo, niko ne moze garantovati da stanica koju ukljucite dok neko leti, nece smetati nekome ko vec leti.
Treba li vam da se posle objasnjavate i cudite?
Model na aerodromu postavljate tako da izduvni gasovi ne prljaju parkirane automobile i tako da elisa ako se otkaci nece ubiti nikoga od modelara.
Ako neko leti, ne palite motor, jer je zvuk vrlo bitan onome ko leti.
Mozda zbog vaseg upaljenog motora modelar koji je u vazduhu ne cuje da mu se motor ugasio, pa ipak indirektno budete odgovorni za pad.
Kada krecete na poletanje, istaksirate pistom paralelnoj glavnoj pisti, izadjete na pistu i poletite.
Pri tome, vi kao pilot, stojite PORED POLETNO SLETNE PISTE, a ne na njoj.
Uvek mislite na to da je mozda nekome preko potrebno da hitno sleti, i vi koji stojite na sred piste ste mu poslednje o cemu jos treba da vodi racuna.
Gde letite?
Letite na delu aerodrome gde vam ne smeta sunce, gde imate povoljan vetar i gde nemate parkiranih automobila i ljudi.
Nikada nisam shvatao koji to poriv tera ljude da lete iznad automobile.
Sta zele, da dokazu koliko su dobri piloti?
Ako time zele da nas impresioniraju, neka lete precizno, lepo sigurno, a ne samoubilacki.
U poslednjih nekoliko godina, pocele su sve vece guzve, pa je neophodno imati vise modela u vazduhu.
Prvo, aerodrome se moze podeliti, pa na jednom delu mogu leteti helikopteri, u jednom delu neko ko uci da leti, pa leti samo u krug, a iznad glavne piste u dogovorenim zaokretima, dva ili tri modela.
Dogovoreni zaokreti znace da vise modela leti sa razmakom u skolskom krugu, izvodeci manevre. Svako ko zeli da sleti, obavestice o tome ostale modelare , tako da ce u tom trenutku pista biti njegova.
Nakon sletanja, trebalo bi sa modelom sto pre napustiti zonu iznad koje se leti.
Ovakvih pravila je mnogo i ne treba biti mnogo pametan nego pogledati kako je to definisano za velike avione, ili kako to ljudi u svetu (gde je mnogo vise modelara) rade.
Za avione, generalno, postoji granicna vrednost vetra preko koje se ne leti.
Jedino (pojedini) modelari smatraju da su iznad toga. Ma ja mogu…
A onda pad…ali nema veze kupicu drugi.
Kolika je bezbednost takvog letenja i prisustva u blizini takvih modelara.
Kada se prvi put bude desilo da stvarno snosite posledicu svoga ponasanja, verovatno ce se ponesto promeniti.
Trenutno vozim nov automobil.
Kada bi mi neciji model pao na automobil, ne bih se zadovoljio popravkom, jer da sam zeleo git i farban auto ne bih kupio nov.
Doticni modelar bi postao vlasnik mog auta a ja bih mu u salonu prstom pokazao sta ocekujem da mi u narednih nekoliko dana bude ispred kuce.
Naravno, a ovo vas molim da procitate, da ne bih bio pogresno citiran, ovo se ne odnosi na slucajnosti, jer svakom nesto moze otkazati i model pasti.
Ovo se odnosi na ona suluda letenja iznad parkiranih auta i ljudi.
Pre dve godine, Ivan (glider) nas je sve zadivio letenjem svog novog aviona, sve dok mu nije otpao ceo fire wall i motor sa tog divnog, a jeftinog kineskog aviona.
Cak i tako dobar pilot mogao je samo da gleda dok je avion padao na Buckovog BMW-a.
Na svu srecu nije doziveo ni ogrebotinu.
Zapamtite, NE LETI SE IZNAD LJUDI I AUTOMOBILA.
Znate li da je i sudar u vazduhu moguc?
Pre puno godina, moj drugar Vlada i ja smo se sudarili, sa bogu hvala, malim posledicama.
Sudarili smo se jer smo bili sigurni da “nema sanse”.
Da nisam bezgresan, kazacu vam i da sam pre puno godina Nesi Miklusevom srusio model jer sam upalio stanicu.
Posto je stanica bila nova, nisam proverio frekvenciju.
I dan danas mi je zao zbog toga.
Poslednje sto se desilo je pad helikoptera, prosle godine, gde je sve bilo tehnicki savrseno, ali pilotska greska.
Posto sam nadoknadio svu nastalu stetu i na kolima i na letelici, mogu vam reci da cela stvar nije naivna.
Sve je to vrlo skupo.
Naravno ako imate obraz i snosite odgovornost za svoje postupke.
Jeste li i vi spremni da platite stetu koju napravite?
Pomenuto je jos nekoliko cinjenica o kojima treba nesto reci.
Prvo, aerodrome je vlasnistvo drugih ljudi i svi smo na njemu gosti.
Kao i u kuci, kada odete kod nekoga, postoje pravila domacina.
Niciji nije vise nego neciji.
Niko nema prava da sebi odabere udaljeni deo i ode tamo da leti.
To se u Vrscu stalno moze videti a u nekoliko navrata je probano i na 13. Maju.
Jos se secam kada je Bane Zaklan otisao daleko od guzve a model mu pao direktno medju nas. Naravno posto je Bane vrlo normalan covek, vise tu gresku nije ponavljao.
Nas drug Zuba.
Iz ne znam kog razloga uvek zeli da nas impresionira svojim letenjem. Zato u zadnje vreme i nije vise pozivan a ni dobro dosao na letacka druzenja.
Na aerodromima gde nas je vise ne mozemo se ponasati kao na livadama gde obicno letimo.
Za kraj bih vam rekao jos nesto, sto sam stalno pokusavao da naucim svoje polaznike. Sve vreme dok letite, morate biti maksimalno skoncentrisani.
Cim koncentracija padne, imate savrsenu podlogu za nesrecu.
Iz tog razloga letovi i treba da traju 10-12 do 15 minuta, jer nakon toga vise niste skoncentrisani, a i nije fer prema desetini ljudi koji cekaju na red da polete.
Petre, tebi kao odgovor, jeste, u pravu si veliki model je daleko opasniji.
Pitanje je: koji je sigurniji?
Sta je opasnije, ultra laki avion kojim leti jedan covek ili putnicki avion sa 100-ak putnika, koji ako padne izazove mnogo vise zrtava.
Veruj mi, dovoljno je da te udari taj mali Su koji letis pa da te vise nema.
Kao rezime, ipak su Kinezi sve pokvarili.
Ranije je bilo lako. Oni koji su leteli velike avione, placali su to svoje zadovoljstvo debelo, pravili svoje avione godinama, tako da je nivo ozbiljnosti u celoj prici bio vrlo visok.
Danas, mozete kupiti avion od 10 kg i 2.5 m razmaha, sa100 ccm motorom za 1000e, sklopiti ga, i poleteti, a da pri tom ne znate da kontrolisete ni trenazni avion.
Nemojte trcati pre nego sto naucite da hodate.
