Мића Пантић

[presko]

Управо је до мене стигла тужна вест.
Јуче је умро Мића Пантић, један од доајена београдског, српског и југословенског моделарства.

Слава му

[Sava]

Uvek će ostati u lepom sećanju, neka mu je večna slava

[Lazo]

Slava mu.

[misha]

neka mu je vecna slava.

[kremic]

Neka mu je vecna slava.

[SDmodelar]

Neka mu je večna slava.

[coka]

  Umro je moj otac Milorad M. Pantic.

Nakon trogodisnje bitke sa bolescu, u nedelju, u prepodnevnim satima, mirno, kao sto je u poslednje vreme i ziveo, seo je na krevet i spustio glavu, po poslednji put.
Moj tata je bio 1930 godiste.
Rodjen je u Beogradu kao 5. a generacija Beogradjana, cime se ceo zivot ponosio.
Modelarstvom je poceo da se bavi jos kao dete ali mu je tada interesovanje bilo usredsredjeno na hidromodele.
Na gradskom takmicenju, izradio je model jedrilice, koja je bez upravljanja, preplovila jezero i prva stigla na cilj.
U okviru sekcije prve muske gimnazije, izradio je sa svojim klasicima jedrilicu Vrabac ali nikada nije njome leteo.
Zivot ga je odveo da drugu stranu i zavrsio je visu pedagosku skolu, odsek grafika. Profesionalno, bavio se grafickom opremom knjiga, celog svog radnog veka.
Iz moga secanja kako su ga ljudi spominjali, bilo je jasno da je bio legenda svoga posla.
1975 godine, sin jedinac, koji i pise ovaj tekst je poceo da iskazuje veliko interesovanje za aviomodelarstvo.
Iako mu je zivotna zelja bila da nastavim da se bavim profesijom kojom se i on bavio, prepoznao je odlucnost i tvrdoglavost, kakvu je valjda samo njegov sin mogao imati pa me je u svemu podrzao.
I vise od toga...
Negde u to doba, pocinje njegovo angazovanje na restauraciji bakroreznih ploca u manastiru Hilandaru, koje je prouzrokovalo mnogim poslovnim odlascima u Grcku.
Sa tih putovanja, doneti su mnogi modeli i oprema koje smo imali.
Tada su se teledirigovanim avionima bavila nas nekolicina... Svetolik Sindjelic, Bratislav Dragicevic, Viktor Lekan, Preza, Sinisa Petrovic i nas dvojica.

O modelima koje smo izradjivali, t.j on u prvom periodu, pisao sam po malo, a mogao bih da napisem jos mnogo i verovatno nikada ne pomenem sve.
U ovim trenutcima tuge, sabrao sam preko 140 modela koje smo imali.
  Njegova strast su bili dvokrilci i to pogotovu iz 1. sv rata.
I sada radnu sobu naseg stana krase prelepo izradjen Fokker d VII I zapoceti Albatros D 5A.
Svako ko ih je video, slozice se da su to vise skulpture i remek dela nego leteci modeli.
Kompletno njegovo umece uvecano je i mojim mladalackim ludostima, sto ga je primoralo da savrseno savlada i krpljenje.
Poslednji veliki projekat je bio 90-ih godina kada sam za vojsku izradio dve bespilotne letelice, po njegovim nacrtima i idejom.
Mnogih proteklih godina nakon toga, nacetog zdravlja, pridruzivao mi se podosta cesto kao kopilot i drustvo.
Pre tri godine, kada je doziveo dva infarkta i kada su mu dani po recima lekara bili odbrojani, zapoceo je najvecu i najtezu bitku svog zivota.
Uz velike napore njega, njegove porodice i lekara, poslednje tri godine proveo je, nadam se, lepo u drustvu svojih najblizih.
Zeleci da budem sto vise pored njega, preselio sam svoju radionicu u svoju staru sobu i poceo mnogo vremena da provodim sa njime.
Iako ga je vreme pregazilo, uzivao je prateci nove tehnologije, citajuci casopise i razgledajuci internet sa mnom.
U svemu ovome, veliki doprinos su dali i mnogi moji drugari koji su cesto dolazili da ga obidju i razvesele novim modelarskim dostignucima.
Stanje mu se menjalo od trenutaka kada nije mogao sam da ode ni do kupatila, pa do perioda kada je sam odlazio do Bajlonove pijace, udaljene 200-ak metara od stana.
Suprotno od ranijih zivotnih navika, postao je stalan gost kafica "Tapas", koji se nalazi prekoputa.
Svi prodavci u okolini su ga vrlo dobro znali i oslovljavali su ga sa "profesore".
Govorio je da mu je svaki dan poklonjen i da se svako jutro raduje sto je ziv.
. Iz njega je zracila neka privlacna zivotna energija, koja je ocigledno bila vrlo zarazna jer smo se  svi mi osecali prelepo u njegovom drustvu.
Vodio sam ga na popodnevna letenja, skupove, kotlice u Sremsku Mitrovicu, Skembice u Novi Sad, robne kuce...
Ziveli smo kao da nam je svaki dan poslednji a kao da ce mo ziveti jos mnogo godina.
U poslednje vreme uzivao je da posmatra kako se radja mlazni F 15.
Radovao se da vidi poletanje tog aviona.
U nedelji pre smrti, bili smo zajedno na ribljem rucku i otisao je na izlozbu svog kolege slikara.
Osecao se dobro.
U proslu subotu, dan pred smrt, svratio sam oko 18 sati kod njega i sedeli smo oko sat vremena i pricali.
Dogovor je pao da sutra ceo dan modelarimo, kao i da rucamo zajedno. Cekali su nas poklopci servoa na vertikalnim stabilizatorima.
Stalno je govorio " Ne brini nista, dobro sam " i cini mi se da mi je to poslednje i rekao.
Sutra sam ga nasao onako kako sam vec opisao.
Nisam iluzionista i znao sam dobro sta ga kad tad ceka, ali ipak pogodilo me kao pesnica,
Bio mi je podrska u svemu i neko kod koga sam mogao da svratim i u ponoc, a da me doceka osmeh.
Radovao se podjednako i produznom kablu koji sam kupio u Budimpesti , novom autu koji smo kupili, kao i ciniji sutlijasa koju je voleo.
Uzivao je u zivotu...jer kao sto je govorio, svaki dan mu je bio poklonjen.
Zato sada ne mogu da se sastavim sam sa sobom.


Sahrana ce biti obavljena u Sredu u 15h na Novom Groblju u Beogradu.

Ako nekim slucajem sa nekog lepseg mesta prati ovaj forum, hteo bih samo jos jednom da mu se zahvalim na svemu lepom i da mu kazem da sto sam stariji u ogledalu sve cesce primecujem njegov lik.
Zivot brzo prolazi pa ce mo verovatno jednoga dana ponovo biti zajedno i krenuti na ltenje.

Nedostajes mi.

[mirce]

Teške suze su mi navrle na oči čitajući ovaj divan tekst...

U zadnjih par godina, nije bilo posete Beogradu da nisam svratio kod "profesora" i provodio sa njim i Cokom predivno vreme. Tema uvek neizmerno mnogo, najviše naravno, modelarskih...
U mojim sećanjima ti susreti ostaće u divnim uspomenama...

Bili su mi čast i zadovoljstvo da sam imao privilegiju da se družim sa gosn. Mićom...

Nadam se da i sada, negde odozgo, gleda na nas i uživa u našim malim modelarskim čarolijama...

Neka su mu večna slava i hvala...

Mirče

[GILE]

Gagi i ja smo imali cast da ga upoznamo i da na jedan kratki trenutak osetimo njegovu energiju za modelarstvo. 

Neka su mu večna slava i hvala...

Gagi i Gile

[srpska posla]

 Coko,... iskreno saučešće.
Nek je večna slava tvom ocu!



Nikola

[Schwab]

Moje saucesce.

Neka mu je vecna slava.


Marko

[Dejan Dobricki]

moje saucesce .

[adam]

Moje saucesce
Neka mu je vecna slava!

[aco]

Moje saucesce

[Nenad Miklusev]

Coko, primi moje iskreno saucesce.