RC MODELI AVIONA - SUS > SCALE MODELI

P-47D Thunderbolt

<< < (10/18) > >>

zajo:
Па ГДЕ СИ бре Чока (pijemo)
Свака част, стварно је гигант :jaki: још са радиал МОТОРАЦ lol могу само да замослим.
ПОззз...

Goran-Le:
Bravo druze :)aplauz
Ti si bas daleko dogurao sa ovom pricom (<--)samo napred i jedva cekam da to cudo  (:sok:) (<--)poleti!!!!!!!!!!!!!!!

coka:

coka:
 Zahvaljujuci mom drugaru Nikoli iz Smedereva (nidza sd), napokon mi kompijuter funkcionise kako treba.
 Poprilicno dugo sam bio bez racunara pa sam se propisno bacio na posao.
 U nekoliko navrata kada je bilo lepo vreme odlazio sam na letenje.
 Osim toga mucila me i desetak dana neka prehlada a zacudo, u ovo februarsko doba, imao sam posla u firmi preko glave.
 Ipak, svasta sam napravio.

 Zapoceo sam sa popravkom i izradom kapotaza.
 Kao sto sam i pomenuo, kada sam ga pre sto godina napravio, prilikom brusenja na nekoliko mesta istanjio sam plank toliko da je “progledao“ na drugu stranu.



Ove anomalije sam sada popravio tako sto sam sa unutrasnje strane nalepio parcice 2mm balze.








 Nekada davno, isekao sam klapne sa izradjenog kapotaza i posto sada pravim model za kalup kako bih izradio plasticni kapotaz,  njih sam nanovo napravio i nalepio.
 Posto sam sve lepio cianoakrilatom, posao je isao brzo.





 Kada je sve dobilo formu, pregitovao sam ceo kapotaz.
 Posto koristim git na vodenoj bazi, otprilike sam ujutru brusio kapotaz, preko dana gitovao i tek sledeceg dana ponovo gitovao.
 Posle nekoliko dana, sve je vec pocinjalo da lici na ono sto sam hteo.
 Na kraj kapotaza (ka vatrenom zidu) sam zalepio rebro koje sam skinuo sa trupa. Sada je ceo model imao poprilicnu krutost.
 Za definitivno smirglanje i gitovanje, odlucio sam da ga fiksiram na trup kako bih dobio tacan oblik trupa.

 Za ovo mi je trebao isplankiran trup.

 Po pitanju kapotaza, zavrsetak modela, izradu kalupa kao i izradu samog kapotaza iz kalupa, detaljno cu prikazati u okviru ovog posta.


 Nosac repnog tocka sam izradio od letvica 10x10mm.



 Sve coskove sam pojacao truglastim umetcima.





 Nosac servoa vertikalnog kormila sam izradio i ulepio u trup.
Kao sto sam pomenuo, pristup ovom servou ce biti kroz otvor repnog tocka.





 Napokon sam sa apetitonm zapoceo sa formiranjem plankova trupa.
 U Centru za vazduhoplovno modelarstvo su mi izasli u susret pa sam izabrao 12 plankova balze od 3 mm, malo mekse strukture koji su se kvasenjem savrseno iskrivili na potreban oblik.
 Mokre plankove sam selotejpom pricvrstio na resetku trupa i tako ih ostavio da se osuse.
 Zapoceo sam sa plankom na vrhu trupa, iza kabine.



 U tom trenutku mi se ucinila kao dobra ideja da dodam jos nekoliko stringera od lipe 2x2 mm.





 Ovome je podosta kumovao i Misa iz Kragujevca  (Misa) kome se cinilo da resetkla trupa i nije bas dovoljno cvrsta, pogotovu u repnom delu.

 Pre plankiranja, proverio sam dugackim lenjirom kako se uklapaju sva rebra i stringeri.
 Na nekoliko mesta morao sam da sastruzem po malo materijala ali je na rebru koje se nalazi otprilike na sredini otvora krila falilo skoro 2 mm u gornjoj sekciji.
Na ta mesta nalepio sam komadice balze od 2mm i sve je nakon brusenja obecavajuce izgledalo.



 Ostao je jos jedan problem-pozarni zid.
 Ako ste pazljivo citali ovaj post, verovatno ste zapazili da je ideja bila izraditi skidajuci pozarni zid sa nosacemm motora.
Okvir koji se nalazi u trupu, morao je da bude dovoljno masivan da na sebi nosi bar 6 zavrtnjeva koji ce ovo obezbediti.
 Nigde nisam mogao da pronadjem dovoljno veliko i kvalitetno parce spera.
Pretpostavio sam da mi treba sper od bar 12 mm debljine.
  U ovome mi je pomogla i konsultacija sa cika Duletom Papicem iz Novoga Sada koji slicno resenje ima na svom Helcatu koji je u radu.
 U jednom telefonskom razgovoru, izneo sam problem Savi iz Mitrovice (Sava).
 Moj drug se velikodusno ponudio da mi taj problem resi tako sto ce mi presovanjem izraditi tablu od 350x350mm, 12 mm debljine.
 Iako sam bio sasvim zadovoljan da mi samo posalje sper, ipak sam sacekao 3 dana i nakon toga postar mi je doneo najlepse ispresovan komad spera koji sam ikada video, napravljen od 3 razlicita spera i sa svake strane presvucen kompozitom.












 Savo, jos jednom, ovako javno, HVALA.
 Sa uzivanjem sam osmislio oblik okvira i isekao ga ubodnom testerom.
 Od ostataka spera, isekao sam trouglasta pojacanja koja ce naprezanja vaternog zida preneti na glavne poduznice.




 Napokon je i plankiranje moglo da pocne.

 Kada sam nekada davno izradio glavni ram trupa, imao sam problema sa lepljenjem letvica. Izgleda da je Bud Nosen za ove elemente predvideo u kitu jelovo ili borovo drvo, koje ima podosta smole. Tu je cak i miris...
 Iako su godovi predivni, a samo drvo veoma tvrdo, lepljenje je blago receno nocna mora.
 Epoksi ipak sve to zalepi veoma lepo ali su zato svi pokusaji da plankove zalepim cianoakrilatom propali.
 Za sve spojeve balza-balza ili sper rebra –balza plank, koristio sam cianoakrilat ali je beli lepak bio zaduzen za lepljenje plankova medjusobno kao i plankova za glavne poduznice.

 Za sva mesta gde mi je lepljenje sa cianoakrilatom pravilo probleme, koristio sam stari stos sa sodom bikarbonom.

 Naime, soda bikarbona je fantastican aktivator cianoakrilata.
Na spoj prvo kapnem kap lepka a onda nanesem sodu. Prstom je postavim gde treba a ostatak oduvam. Kada na nanetu sodu kapnem jos malo lepka, reakcija je vrlo burna i brza.
Bukvalno se cuje  pucketanje od  stvorene toplote.

 Ipak, plankiranje  trupa je trajalo  preko nedelju dana.
 Prvi plank je bio, kako sam vec i rekao, na gornjem delu trupa, iza kabine.







 Naredna dva su bila po bokovima trupa.
 Trudio sam se da spojeve plankova po duzini izvedem u cik-cak.
 Takodje, da se ceo trup ne bi deformisao postavljao sam plankove simetricno, levi –desni i gornji-donji.



Trup je dugacak preko 2m  (bez kapotaza malo manje) i plankove sam postavljao jedan od napred jedan od pozadi.
 Izmedju gornjeg i bocnih plankova ostao je trouglast prostor, koji je sledeci bio na redu za plankiranje.

 Potrosio sam oko 5 bocica cianoakrilata i 12 plankova kada je ceo trup bio pri kraju.

 Sa donje strane ostavio sam odredjebni deo neplankiran, kako bih imao prilaz unutrasnjosti.





 Ovo planiram da plankiram tek kada ulepim centroplane repa i krila.


 Nastavljanje i spajanje  stringera na pozarni zid sam izveo vrlo robusno.



   Sa unutrasnje strane trupa izradio sam male pojaseve od 3mm balze koji su mi povezali plankove (po duzini).



 Posto sam imao poprilicno problema da gurnem ruke kroz sumu stringera, skinuo sam donja dva cime mi se otvorio trbuh trupa.
 
 Cak i bez brusenja, sve je izgledalo savrseno.

coka:
Ispred vertikalnog stabilizatora izradio sam dorzalni deo, po nacrtima koje sam imao ali sam za njegov finalni izgled odlucio da sacekam neki lepsi dan kada cu otici u muzej i na licu mesta izmeriti i izdefinisati sve.






 Poprilicno muke mi je zadao gornji plank, kod vatrenog zida jer se on savija u tri dimenzije, cime se formira otvor za prostrujavanje vazduha iz kapotaza.
 
 Gledajuci kako to rade na rcuniverse-u, odlucio sam da se oko ovog dela posebno potrudim.














 Rezultat vidite i sami.



Ameri za ovo koriste gomilu gita. Sve sto vidite na mom modelu jos nije ni videlo git.


Pre nekoliko veceri, doslo je vreme i za najvazniji posao na avionu-  ugradnju centroplana.

 Kao sto sam vam vec rekao, izgubljen je plan ovog aviona. Mnogo toga ne znam kako je zamisljeno ali imam ideju sta treba na kraju da dobijem.

 Posto je ovo scala avion, bez pretenzija da od njega pravim rasnog akrobatu, iako je profil krila podosta noseci, odlucio sam da ugradni ugao krila u trup bude oko 3 stepena.

 Da bih ovo izmerio, prvo sam duz trupa iscrtao referentne linije po bokovima i po vrhu trupa.



 Kada sam trup postavio da stoji potpuno horizontalno, ugradni ugao krila je bio koliko sam vam i rekao.







 Leteci nekoliko modela ovog aviona, mahom su svi zahtevali trimovanje “od sebe“.
 Da bih ovo izbegao postavio sam rep u pozitivan ugao od 1.5 stepeni.
 Da bih rep postavio pod zeljenim uglom morao sam podosta da brusim mesto na koje se on postavlja.
 Ipak, nakon sat i kusur turpijanja i podosrta prasine, rezultat je bio odlican.





 Ovaj plan mi obezbedjuje da ce u letu, aproksimirano, rep leteti u uglu bliskom 0 stepeni, krilo pod 1.5 stepen pozitivnog ugla, dok ce ceo trup, sa motorom imati negativan ugao od oko 1.5 stepen. Time mislim da cu izbeci potrebu da dalje obaram ugao motora i time komplikujem ugradnju kapaotaza.

 Ako vam ovo zvuci tesko shavtljivo, a interesuje vas problematika, voljan sam da uz kafu do sitnih creva razmrsim ovu problematiku.

 Referentne linije su mi dale jos jedan podatak. Trup je po horizontali izradjen potpuno simetrican i udaljenosti ugradnog otvora za krilo od poduznih linija su u milimetar jednaki. Po vertikali, na okviru gde sam morao da dodajem one pomenute komade balze, ugradno mesto gornjeg stringera mi je smaknuto oko 2.5 mm.  Iako su bocne povrsine trupa na izgled potpuno simetricne, ovde se ipak provukla neka greska. Verovatno je sve prouzrokovano time sto su okviri trupa poprilicno bili deformisani.
 Ipak, na duzinu trupa od oko 2200mm, bocna deformacija od 2,5mm je vrlo mala, i mislim da je sasvim zadovoljavajuca tacnost izrade.
 Naravno, ako se pouzdamo u merenje.

 Naravno, ugradnja centroplana osim ugla, morala je da zadovolji i simetriju mnogih drugih mera.





 Nakon horizontalnog repa, ugradjen je i vertikalni.



 Napokon je ulepljeno i rebro koje sam napravio i koje povezuje sve elemente sa okvirom trupa.



 U napadnu ivicu centroplana ugradio sam jedan mali bajonet od karbonske cevi.



 Slicno sam izveo i sa napadnom i izlaznom ivicom vertikalnog repa.

 Kada se sve prosusilo, izradio sam i komade koji su nedostajali a koji su zatvarali rupu izmedju repova i trupa.



 Sutradan, izradio sam i ugradio i komad koji je povezao izlazne ivice repova kao i poslednji okvir trupa.





 U toku plankiranja nije mi dao mira onaj rez koji jedan gospodin (diskutabilno) napravio kako bi ispravio deformisanu resetku trupa.
   Odlucio sam da dodatno pojacam ovaj cvor trouglastim komadima spera.



 U nedelju 6. Marta je bilo malo toplije pa sam ceo trup u odredjenoj meri grubo prebrusio.
 Sada sam mogao i da zavrsim oblikovanje kormila vertikalnog stabilizatora.




 Dve interesantne stvari su se desile u poslednjim fazama izrade.
 Prva je poseta moje sestre koja je dovela moju cetvorogodisnju sestricinu Katarinu.
 Kada je malena usla u moju sobu uzviknula je „  Joj, koliko aviona“.
 Kada je na to moja Maja rekla „ a vidi ovaj „ i pokazala joj na Thunderbolta, dete je reklo 
 „ meni to lici na raketu“.

 Kada sam nakon toga ponovo pogledao avion, dete je bilo potpuno u pravu, vise lici na podmornicu ili raketu nego na avion. Mozda ponajvise na veliki tompus.









 Drugo, stalno razmisljam o tezini.
 Sava i ja se potpuno slazemo oko jedne izreke:
„ Lak avion-dobar model...tezak avion- dobra maketa“.

 Tako je doslo i vreme da se izmeri sve sto je napravljeno.
 Ceo trup, sa horizontalnim i vertikalnim stabilizatorom, centroplanom krila, bajonetima, kabinom i kapotazom koji je poprilicno tezi  (jer je to model za kalup) imaju masu od 4.5kg.

 Nemam dovoljno iskustva sa ovolikim modelima ali mi na prvi utisak ovo izgleda o.k.
 Da podsetim, ciljana masa letnog aviona je ispod 20kg.
 Da bih priveo ovu etapu kraju, potrebno je da fiksiram centroplan krila u trup a nakon toga zavrsim plankiranje trbuha trupa. Ispod krila se ugradjuju dva poluokvira a bice tu i poneka poduznica.
 Za ovo mi je neophodno da definisem kokpit kao i nosace koji ce prihvatati konstrukciju pozarnog zida i rezervoara.
 Ovo ce biti tema daljeg pisanja.




  Hteo bih da svima koji prate ovaj post kazem jos jednu stvar.
 Izrada ovolikog aviona nije nesto cega se treba plasiti. Ako odvojite dnevno sat-dva –tri, moze se sve ovo sto sam vam ovde predstavio izraditi za manje od 3 meseca.
 Takodje, ovakav projekat  (dok ste u domenu konstrukcije a ne opreme ) nije uopste skup koliko vam se cini.
 Par stotina eura je sve sto vam je potrebno.
 Mnogo toga ce te resiti u hodu i mnoga resenja ce se nametnuti sama.
Naravno u svemu pomaze ako razgovarate sa ljudima koji prave modele i koji su ono sto ja zovem “operativci“.
 Jedino sto ce vam istinski trebati u neogranicenoj kolicini je ljubav i volja.
 Bez toga vam ne vredi da zapocinjete ni daleko manje projekte.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page