Servoi

[leonardofibonacci]

Svi znaju da su servoi jako bitan deo nasih modela, misici njihovih ekstremiteta. Iako su mali, oni igraju ulogu, bez koje se ne moze, u RC svetu. S toga predlazem da se otvori novi "forum" (mislim da se to tako zove) pod nazivom "Servoi". Dosta je topika pisano o njima i oni su rzbacani po celom forumu.

Pozdrav administratoru.

[tibeteagle]

Pa ako nikoga nije interesovala tema o servoima u drugom otvorenom topiki, zasto mislis da bi ovde iko izneo svoje misljenje.
Pa da ti trud nije ozaludan, evo moje misljenje o servoima danasnjice.
Konstrukcija servoa koje koristimo je zastarela, komplikovana, spora i teska.
Da se prenos pojednostavi na sistem linearnog vretena, performanse bi se povecale.
Bili bi manji, laksi, brzi i staticki povratno NEPOMERLJIVI.
U nekim slucajevima bi i kinematski gledano bilo pogodnije zbog linearnosti.
Pri ugranji je isto jednostavnije, ako je spoljnja kutija jednostavnija.
Kod ugradnje u krilo za elerone bi bilo veoma pozeljno ovo pljosnato resenje.
Pa zar nije to cilj da se ide u ovom smeru u konstrukciji?
Zasto se ne prave servoi sa ovakvim linearnim aktuarorskim resenjem?



Znam da je ovo malo visoka lopta u ovoj temi, ali mi svakako letimo letece stvari visiko 
T.E.

[leonardofibonacci]

Postavicu ovo pitanje ovde, da ne bi otvarao novi topic.

Kod brushed motora je to rotor a kod brushless, stator.
Govorim o jezgru motora (nadam se da se na to misli, kada se kaze "core"). Coreless (bez jezgra)
Sta je to? Nisam imao prilike da otvaram motor iz servoa, pa me zanima, sta definise "coreless"?

[srpska posla]

Cek, cek, polako.

elektromotori (rotacioni), bez obzira da li su brushless ili sa ?etkicam, imaju i rotor i stator.
Od toga bar jedan (rotor ili stator) treba da ima namotaje i neku vrstu komutacije bilo ?etkicama, fazno, ili elektronski ili kako god ti zeleo

kod brushless motora postoji dinstikcija inrunner i outrunner koja se odnosi na to da li se rotor(permanentni magneti) okre?e oko ili unutar statora.

idemo dalje...

Coreless zna?i ,kao što sam kažeš, nema jezgra.
to zna?i da ne postoji feritno jezgro ve? da su namotaji ulepljeni me?usobno u jednu kompaktnu strukturu.

To možeš da vidiš ako rastaviš neki mobilni (motor za vibraciju9 ili neki floppy drive, (tu ?eš da vidiš ako imaš sre?e da ti zapadne takav ultra slim coreless outrunner, ili  dc hall efect ili bla bla tru?)

coreless motori su sad novi industrijski standard, trend, jednostavniji i jeftiniji za štancovanje , trbalo bi da su efikasniji zbog mogu?nosti za bolju geometriju namotaja, manji zazori rotor-stator....

[srpska posla]

 Mislim da  ti servoi ne?e zaživeti u ve?im (mainstream) modelima. Jer mu odnosi reda veli?ina ne idu na ruku.
Teško je napraviti takav servo ( za tu namenu) da bude dovoljno jak i braz a lagan.

 To navojno vratilo je najsalbija ta?ka jer trpi sva optere?enja. skoro svo mehani?ko kretanje je na njemu, zna?i puno  trenja za jedan deo (skuplji materijal kao rešenje?), svo izlazno optere?enje je opet na njemu,trenje se pove?ava, ( kod klasi?nih servoa to je hijerarhiski raspore?eno, izlazni zup?anik trpi najve?e otere?enje ali ima najve?e zube i najmanji broj obrtaja (manje trenja)) , zatim mogu?nost primanja ekscentri?nih parazitskih sila( baš kada je servo u ekstenziji) pove?ava trenje i trošenje a luftovi pove?avaju eksc. sile i tako u krug, zatim lako može do?i do krivljena vratila.

 Plus pužnog prenosa je što ne troši struju kad se ne kre?e iako je  pod optere?enjem.

Ina?e takvi servoi nalaze primenu kod mikro modela( mase i po 10ak grama pa do 100-ak) i zahtevnijih  aplikacija (roboti), uvla?e?i stajni trapovi kod homebuilt avijacije, flopija, cd -dvd ?ita?a-reza?a itd.

Nisam siguran,, iskusniji ?e potvrditi ali ?ini mi se da su ranije servoi ra?eni baš na tom principu.

Ja ?ekam da nanotehnologija napravi te?nostili ili vlakna koja se skupljau pod dejstvom el strruje pa da napravim mikro humanoidnog robota koji ?e da upravlja svim mojim modelima ( kao pravi pilot)
to je moj san ve? petnaestak godina, nadam se da ?u da ga i doživim. 


 Pozdrav!

[leonardofibonacci]

Pa, tehnologija nije bas daleko od tvoje zamisli. U nove automobile se, sve cesce, ugradjuje vesanje pod nazivom "magnetic ride". To je adaptivno vesanje, koje u svojim amortizerima sadrzi tecnost (ulje sa metalnim cesticama), koja menja viskozitet u odnosu na magnetno polje oko njega.



Jos nesto. Da li postoji neki "micro" hidraulicni ili pneumatski sistem za upotrebu u RC?

[srpska posla]

Dobro! to  je tek po?etak!

Postoji i jedno i drugo ( ovi sa robotima koriste sve zivo sto im padne saka) a najviše u upotrbi u avio modelarstvu su pneumatski sistemi za uvla?enje, izvla?enje stajnog trapa.
ali ti tu nemaš proporcionalnu kontrolu, samo dva položaja.
hidrauli?ni sistem bi mogao da se napravi da bude tako mali ali nema razloga za to .
Razlozi protiv su visoka cena, velika masa, komplikovanost itd...

I samo da znaš hidrauli?ni sistem bi zamenio samo mehani?ki prenos komandi, poluga sajli itd.
Tebi je u avionu i dalje potreban proporcionalni mehani?ki input(zna?i neki klasi?ni servoi) i nisi dobio ništa novo osim komplikacija!

[leonardofibonacci]

Pa, da, opet mora nesto da kontrolise ventil . . .

A, kako stoje stvari sa elektro-magnetima? Kinezi ih koriste gde stignu, jest da i s njima ima samo dva polozaja, ali, mogu se koristiti za stajne trapove?

[srpska posla]

Kad sam pri?ao o hidraulici nigde nisam spomenuo ventil (može i to, al' zašto kad može i bolje), ve? sam rekao proporcionalni input- za proporcionalni izlaz. (klipovi,cilindri, P=F/A, F= P*A, zatim razli?ite površine i hodovi klipova i šta to sve sa sobom nosi...)   

 Imaš ovaj sajt http://www.google.com/ pa istraži teme koje te interesuju, a za konkretne probleme uvek možeš ovde na forumu da se obratiš meni i bilo kome voljnom da ti pomogne.

Pozdrav!

[ak]

Daklem, servoi ...
Koje, kako, sta se preporucuje, licna iskustva itd...
Nadao sam se da ce ova tema dati neke odgovore.