Danas smo ponovili druzenje i ponovo se nevidjeno dobro proveli.
Kako sam sinoc napisao, u 16 casova sam leteo svoj prvi samostalni let sa Thunderboltom. Napravio sam "sprdnju" da je to diplomski rad i danas sam trebao da branim "rad".
U prisustvu Profesora Joleta i Bate kao i Doktora modelarskih nauka Radovana iz Panceva i Doktora Specijaliste modelarskih nauka Joje iz Kanade (ovo da bi imali i akademike iz inostranstva) napravio sam dva samostalna leta...
Prelomio sam, da posle 65 letova sa Zerom nema razloga da brinem da cu nesto naraviti sto ne treba.
Naravno, Thunderbolt ima vec jedan let i Coka ga je vec poprilicno dobro natrimovao, tako da bas nisam kretao od nule.
Sve u svemu ipak je bilo uzbudjenje tj vise neka blaga bojazan koja se uvek javi pre prvog leta bilo kojeg modela.
Rec je o tome da ne znas kako ce se model ponasati u odredjenim situacijama.
Ako su osnovne stvari namestene kako valja, uglovi krila, repa, teziste... onda ne bi trebalo biti nikakvih velikih problema.
Ali, koliko je snazan motor, koliko rula, koja mu je minimalna brzina, sta kad se do kraja spuste flapsovi... su pitanja na koja samo imamo odgovore u vazduhu.
Sve u svemu, pripreme su obavljene, motor radi, model usmeren prema Sirigu, hangari i veliki avioni sa moje leve strane, podalje ali...
Dajem gas, to cinim malo brze nego sto je trebalo, flapsovi su malo spusteni, model krece i skrece naravno na levu stranu. Nisam dovoljno kontrirao vertikalcem (u desnu stranu) i model je skrenuo, skoro, za devedeset stepeni i sad vec uveliko tutnji po zemlji.
Ja ga navlacim ne smem mnogo jer je 12,5 kila i Thunderbolt se odlepljuje od zemlje ali, nevidjeno sporo dobija na visini... Naravno ide pravo na velike Antonove i hangar. Sta cu, gas je do "daske" blago navlacim i prelecem ove prve prepreke, blagi desni zaokret i sad letim pravo na Amidzin hangar. No, tu je vec brzina bila veca tako da sam ovaj hangar preleteo i tek tada sam se setio da nisam uvukao tockove i potom sam podigao flapsove i dalje je bilo sve savrseno...
U vazduhu Thunderbolt, bar se meni cini, leti sporije od Zeroa, ali mnogo stabilnije.
U manevrima mora da se dodaje pun gas pogotovo kod lupinga, petlje. Kao i na pravom avionu pre manevara blago guranje palice od sebe nije lose jer se time dobija extra brzina. Pri izlasku iz figura na horizontalni let, mora se ranije dodavati gas da bi se brzina odrzala.
Ono sto me je nakvise odusevilo bilo je sletanje jer sa skroz spustenim flapsovima i motorom na leru sletanje je apsolutno isto kao na Zerou. Doduse, zbog vece tezine brzina je poniranja je malo veca i mora duze da se leti "navucen" blizu zemlje da se "izduva" brzina...
Veoma sam sretan da je sve proslo OK i veoma sam zadovoljan modelom. Ozbiljniji je od Zeroa ali, bez "japanca" ne bi ja ovo tako sigurno i bezbedno leteo. Prelaz sa Zeroa na Thunderbolt je mnogo manji korak nego sa Thundrbolta Hangara 9 (1,65 m) na Zero...
Drugi let, imajuci iskustva iz prvog prosao je mnogo bolje jer je poletanje bilo kako treba.
Na kraju mogu kazati da sam polozio, profani su potpisali diplomu, a ocena?
Da budem iskren zbog onog loseg prvog poletanja, recimo 8...
Pozdrav
Mirce
PS Ja nista nisam slikao, sutra dobijam slike pa, cu ih okaciti kad stignem...
