RC DRUŽENJE > PRETHODNI SKUPOVI

TOP GUN 2012

<< < (10/15) > >>

mirce:
He, he, bice prica, slika, videa i pisanja...

Recicete, ama Mirce dosta vise... ;namig

Hvala na pozdravima Stevu...

Mirce

mirce:
Pozdrav drugari, stigoh ja juče popodne, pa čisto da Vam se javim...
Sačekalo me je "milion" obaveza, ali nema veze, svugde je lepo, no kod kuće je najlepše...

Sve u svemu, kad mado "uvatim lufta", pišem o utiscima, a do tada pozdrav i čujemo se ubrzo

Mirče

mirce:
Nećete verovati, ali sad već treći put pišem ovaj tekst. Prvo sam prekinuo da nešto obavim, došla mala i ugasila računar, drugi put sam se baš raspisao i dok sam čitao nestalo struje...
Mislim "%#$&/%$&$ sam...

Ajd, valjda treća sreća...

Od kako sam se vratio razmišljam kako da vam prepričam utiske... Matrijala imam za omanju knjigu, ali nemam više vremena da toliko pišem, jer sa lepim danima imam drugih obaveza, a i treba modelariti...

Setih se onog vica sa Lalom i Bosancem kad su imali njivu jedan do drugoga. Verovatno ga znate...

Imali Lala i Bosanac hjive jednu do druge i kad je došlo vreme za oranje, povukli prve brazde, pa sišli sa traktora da vide jesu li prave. Bosanac da bi bolje video, pope se na prugu, naišo voz udario ga i ubio na mestu...

Došli panduri, uvidjaj i sad pitaju Lalu, koji je jedini očevidac, šta je bilo...

- Oćete da vam ispričam dužu ili kraću verziju - pita Lala
Kaže inspektor: - Ajd pričaj dužu, pa ćemo mi uzeti nama šta treba...
I poče Lala: - Onomad 1945-te kad s kolonijaši počeli da dolaze u Vojvodinu...
- Čekaj Lalo - kaže pandur - ajde ipak reci ti nama onu kraću...
- Voz ga dono - voz ga odno...


E sad, tako i ja, ako krenem od " '45-te" trebaće mi celo leto, a opet, nema smisla da "zbrzam"...

Sve u svemu, bilo je to ovako...

Kao što znate ovo je moj četvrti odlazak na Top Gun. Zahvaljujući mnogim okolnostima koje su se desile od kad sam bio tamo i upoznao modelare, moja modelarska karijera je krenula nekim sasvim drugim tokom. Drago mi je da uspevam polako i druge da "uvučem" u ovu priču...


Polazak na put bio je u ponoć iz Novog Sad, kombijem Gea tursa, koji me je vozio u Peštu na aerodrom. Majstor je terao kao da je na trkama i već u pola četiri sam se obreo u aerodromskom holu, čekajući 7 sati ujutro da poletim za Beč.
Dok sam predao prtljag, čekirao karte, malo po malo, vreme je prošlo i poletesmo mi...

Posle 50-tak minuta, stigosmo u Beč. Čekao sam do 11, ali ovaj aerodrom je veći, pa se malo "muvaš", malo glediš, levo - desno i vreme prodje.
Sat vremena pre polaska ukrcavanje u avion - Boing 767 - i konačno poletanje...
Let je trajao oko 9 sati, "otpao sam" blago rečeno, ali u 14 časova po lokalnom vremenu (kod nas je 6 sati više) stigosmo mi u Washington.
Tamo ponovo presedanje, dva i po sata do narednog leta, koja su uzgred bila taman, jer sam morao da podignem, pa opet da predam prtljag, i prodjem svu "papirologiju" oko ulaska u USA.

Konačno, u 19 časova, opet po lokalnom vremenu, stigoh u Orlando...

Pošto sam na ovom aerodromu treći put, znam sve "u sitna crevca"... Podigoh prtljag, i "gas" sprat niže da iznajmim auto...

Ko nije bio u Americi verovatno nema predstave koliko su ogromna rastojanja za naše pojmove. To mi je bio možda najjači utisak posle prvog odlaska, koliko je sve daleko i koliko se vremena provodi u kolima.
Ni ove godine nije bilo bolje, za deset dana sam prešao malo više od 1000 milja (1600 km)...
Znači bez kola nema teorije ni da odete sa aerodroma, a kamoli da se "muvate" i obilazite šta ste naumili.

No, da se vratim na temu, šalter 80 metara dugačak, prva rent a car firma Dolar, a u produžetku njih još "mali milion"...

Hello, treba mi auto economy class na deset dana - rekoh nekoj "ribi" za pultom, na mom "tarzan engleskom" (ja biti, ja moći)...
No problem, let me check computer... - kuckala ona nešto i reče: - OK, imam kola, koštaju 685,00$...
Thank you very much, odoh ja da vidim koliko su cene kod drugih... I taman ufatio kofer, kad eto nje: - Čakajte, čekajte može to biti malo jeftinije...
Čuk, čuk, čuk po tastaturi, evo 550,00$ - reče...

That's better - rekoh ja, but, da li može sa ovakvim, sa onakvim osiguranjem i sve  svemu dobih auto na kraju za 465,00$ i to mid size klase...
Nije "hrdjavo", nisam još ni izašao iz aerodroma a utedeo sam 220,00 "doloresa"...
Kad mi je dala papire, otišao sam po kola, dao papire tamo nekom crncu i pitam ga gde je auto? On mi pokaza, ceo red kola, idite tamo i izaberite koji god hoćete...

Gledam ja ima ih raznih i na kraju sam uzeo Toyotu Corolu, 43000 milja, bordo boje...



Kao što rekoh, pošto nisam prvi put na Top Gun-u, u Orlandu se snalazim bolje nego u Beogradu, u roku od pola sata sam stigao do hotela u kojem smo bili zadnji put.

Hoteli su takodje interesantna priča. Cene koje gledate na Internetu su sve bez poreza i taksi, tako da vam je sve skuplje, a za Orlando to je oko 6,5%.
Pristojan hotel teško da možete naći za ispod 40,00$ za noć.

Maja i ja smo zadnji put pronašli hotel u mestu Kissimmii - predgradje Orlanda (što bi rekao Oko - Kać kod Novog Sada), koji iznajmljuje sobe samo na 7 dana, i to po 149,00$ nedeljno!!! Sa porezom i taksom 169,00$...

Hotel je skroz OK, dobro nije Hajat, ali ima sve što ti treba... Iskreno, u njemu sam se samo tuširao i spavao, jer po ceo dan ni nisi tu...







Kad sam stigo do hotela, vidim druga cena, nije više 169 nego 199$.
OK, nije ni to skupo i svakako se više isplati uzeti tu sobu i vozati se svaki dan 45 minuta do Lakelanda i aerodroma gde je Top Gun, nego iznajmiti hotel u Lakelandu...
Sem toga, svi tržni centri, molovi, outleti su u Kissimmii-u...

Dok sam se smestio, raspakovao, istuširo bilo je pola devet, napolju još dan, pa sam rešio da odem do Wallmart-a da kupim nešto da klopam i da imam nešto da pijem.
Trebala mi je i telefonska kartica jer bez toga nema zvanja Srbije...

Kao što sam malo pre napisao, rastojanja su poprilična i vožnja do Wallmarta je "malo putovanje" od pola sata!!!
Ulica gde je hotel, toliko je dugačka, da na svakih, recimo, kilometar i po - dva imate marker - veliku tablu sa brojem. Tabla kod hotela bila je broj 10, a Walmart je kod 17!!! Kad tražite neki broj zgrade, radi lakše orjentacije napiši da je kod markera "tog i tog", pa onda ne morate da "krivite vrat" 20 kilometara tražeći broj, prvo nadjete tablu...

Pošto nigde ne žurim, vozao sam se polako i uživao. Način života u USA je apsolutno drugačiji nego kod nas i meni, posle ovog odlaska, definitivno neprihvatljiv. Lepo je otići na godišnji, ali živet tako svaki dan, sa moje tačke gledišta - nema teorije...

Sve u svemu, u Wallmartu sam video da nije samo hotel poskupeo, nego da je to i sa skoro svom ostalom robom.
Dok sam se vozio, video sam na pumpama da je galon bemzina 3,7 - 3,9$, a zadnji put kad sam bio 2009-te bio je 2,2$.. Mislim i dalje je duplo jeftiniji nego kod nas, ali je poprilično poskupeo...

I roba u radnji ima veće cene. Naravno, ne sva, ali kako rekoh u odnosu na ranije cene su veće... Opet mnogo toga je jeftinije nego ovde (galon jusa 0,99$, galon čokoladnog mleka 2,15$ - galon je 3,9 litara, koka kola ,50$)...

Na kraju sam se vratio u sobu, navio "čuku" da me budi u pola osam i otišao na spavanje, ne mogavši da dočekam da svane pa da idem kog Tijana u firmu i na aerodrom da vidim modele...

Nastaviće se...
 

saxpg:
Uh... ko ce sad docekati sledeci deo!  ()-()
Mirce tvoji postovi su uzivanje, cak i kad nemaju veze sa modelarstvom.

danko:

--- Quote from: mirce on May 14, 2012, 09:16:42 PM ---Polazak na put bio je u ponoć iz Novog Sad, kombijem Gea tursa, koji me je vozio u Peštu na aerodrom. Majstor je terao kao da je na trkama i već u pola četiri sam se obreo u aerodromskom holu, čekajući 7 sati ujutro da poletim za Beč.
--- End quote ---
Koliko te je koštala avio karta kada si odlučio da se cimaš kombijem do Budimpešte?

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page