Наставио сам са радовима на доседу.
Прво сам исекао отвор загрејаном цекас жицом.











Потом сам досед вратио у труп, потурајући између њега и трупа плочу од композита.
Досед сам прво поравнао са контуром трупа на једној страни и обрадио му, брушењем, ту страну.







Потом сам досед поравнао са супротном страном трупа и поновио брушење те стране.
Када сам извадио плочу од композита и центрирао досед, то је изгледало овако.





Остало ми је још да обележим ивице отвора на доседу.







Када сам ово завршио, узео сам поклопац-тунел хладњака да обрадим лепљени спој и припремим га за ојачање.













Ово је сад спремно за даље радове.

Најзад су ми стигле карбонске цеви, бајонет и вођица бајонета, за спој крило-труп. Цеви су упарене, толерисаних пречника.







Како сад имам тачне димензије пречника, моћи ћу да завршим модел сливника крило-труп за 3D штампу.

Данас је на реду било пресвлачење доседа композитном кором, епокси смола и два слоја стакленог платна од 163 gr/m² и 50gr/m² и ојачавање лепљених спојева на поклопцу-тунелу хладњака.
Прво сам искројио стаклена платна и на досед, са доње стране, залепио два помоћна комада стиродура која ћу, по завршетку посла, скинути.







Потом сам припремио остатак алата и материјала.
Радов су могли да почну.











Канале са спољње стране сам попунио епокси смолом помешаном са микробалонима, ...



... а потом сам направио радијус ваљкастим штапићем.

Пошто се смола осушила, прво сам узео да обрађујем ивице.



Скалпером сам одрезао вишак платна.









Потом сам све ивице пребрусио брусним папиром.











После овога сам пребрусио површи, доседа споља и поклопца изнутра, док нису лагано, а без зазора, легли једно на друго.

Прво шта сам урадио, када сам са посла дошао кући, било је да изађем на терасу и, при задњим тренуцима дневне светлости, препрскам досед течним гитом у спреју.





Кад се течни гит осушио прегитовао сам досед дво компонентим полиестерским гитом, и то површи пресвучене композитном кором, и акрилним гитом све остале површи.















Досед сам оставио да се гит осуши.
Доста за данас.

Гит се осушио, па сам гитоване површи на доседу прво грубо бребрусио на суво, а потом и фино на мокро.









На мокро сам врло мало пребрусио и тунел хладњака да уклоним трагове лепљивих прстију од предходних радова.





Друго полувреме сам одиграо под светлошћу рефлектора.
Изашао сам на терасу и основном бојом префарбао досед, да бих лакше преконтролисао квалитет обрађених површи.

Задовољан сам оствареним квалитетом површи ...



... као и налегањем тунела на досед ...





... па сам одлучио да скинем помоћне држаче и обраду наставин у склопу са трупом.





Прво сам морао, мало, да пребрусим и нивелишем основу доседа.









Биће овде још посла, али за сада оволико.

Наставио сам са уклапањем доседа у труп.













Најзад сам био задовољан, па сам досед залепио двокомпонентним петоминутним епокси лепком на његово место.







Спој сам на пар места ојачао супер лепком

Скинуо сам самолепљиву траку која је придржавала досед док се сушио лепак. Потом сам бензином очистио остатке лепка са траке.







Дорадио сам спој брусним папиром и турпијом, уклоно лепак који је процурио.





Потом сам цео спој и неколико лоше одрађених места прегитовао акрилним гитом.









По сушењу гита, наставио сам са брушењем и уклапањем.







На крају поново на терасу.





На сву срећу, ради се о послу од само пар минута.

Са 3D штампе су ми стигли сливници крило-труп. Ово је, за сада најбољи штампач на коме сам радио. Мада, биће и овде још доста дораде.













https://youtu.be/E3E1zSUo0PY

Ne znam koji je štampač u pitanju ali mislim da nepotrebno brzo štampa... naravno do podešavanja je.
Manja brzina i posle bi manje moralo da se dorađuje.
Može to neuporedivo bolje.

@IVAN3D


Одмах да кажем да се у само штампање и штампаче много не разумем. Направим фајл за штампање, дам га ,,мајстору" и одем по готов део.

С обзиром да ми је ,,мајстор" у близини, консултовао сам га шта је радио. Штампао је са дифолтном брзином од 30mm/sek што и није нека брзина за штампач који може да штампа брзином од 150mm/sek. Како ,,мајстор" каже, смањење брзине неби значајно повећало квалитет површи, једино би продужило време израде дела. Иначе један сливник је машина радила око 5,5 сати, значи укупно око 11 сати.

Практично, што би прост народ рекао: ,,Колико пара, толико музике". На неком квалитетнијем (читај скупљем) штампачу све би то било много боље.

Уосталом моделари смо, није никакав проблем узати мало брусног папира, мало гита, мало боје и дотерати део. Суштина је да је основни облик одрађен много тачније и за много мање времена него да је комплетно рађен ручно.

Уз пут поздрави тату.

Радове сам наставио припремом детаља израђених 3D штампом. Њих ћу уградити на труп.





Потребне детаље сам издвојио, ...





... а онда сам их пребрусио.





Потом сам их прегитовао полиестерским гитом.





По сушењу гита сам их поново пребрусио.













Спремни су за даље радове.

Детаље капљице је сада требало препрскати течним гитом па поново пребрусити.
Прошли пут, кад сам прскао овако мале делове, спреј их је одувао па сам их скупљао свуда по тераси. Да бих ово спречио, овог пута сам их обострано лепљиво траком залепио за тег.







Течни гит ју показао неке неправилности које сам поправио акрилнин гитом. Потом поново прскање течним гитом и брушење.



Сада су делови капљица били спремни за уградњу на труп.





Још мало упасивања.





Када је ово било готово, причврстио сам поклопац, самолепљивом траком, на његову позицију на трупу.



Мало дотеривања поклопца, ...



... а потом припрема позиције на трупу за лепљење капљице.









Потом лепљење.





Кад се лепак осушио, уследило је скидање вишка лепка, а потом гитовање споја акрилним гитом.







Исто је поновљено и на супротној страни.

Modelovanje je ipak draz ,ma koliko trajalo modeluje se do kraja