Posto sam vec napomenuo da mi je najveci gust da se bacim na plankiranje trupa, da bih ovo sproveo u delo, potreban mi je i centroplan krila koji cu ulepiti u trup.
Posto sam izgubio plan trupa, bocni pogled, konsultovao sam se sa Mircetom oko uglova krila i repa.
Ziroli i Top flight se drze jednog kanona a to je da je rep ugrajen u trup pod 1 stepen pozitivnim uglom a krilo pod 2.
Oprilike, tako mi i izgleda da ispada cela prica kada na postojece nosace postavim krilo i rep.
Prepravka krila da se izradi centroplan i uske nije bila ni malo naivna.
Posto krilo ima dve ramenjace, prednju i zadnju, odlucio sam se da ugradim dva bajoneta od aluminijumske cevi, 30mm precnika.
Pomenutu cev je kupio gosn Terzic, jos kada smo zajedno mozgali o svemu.
Hvala Mirce.
Njegova ideja da centroplan izradimo demontazan od trupa, a da uske napravimo tako da trapovi ostanu u centroplanu mi se nije svidela jer je sam centroplan u toj varijanti debelo preko 1m razmaha.
Takodje, otvor u trupu gde se kaci krilo je ogroman, tako da je trup poprilicno oslabljen.
Takodje, zeleo sam da napravim trup, sto blizi monokok konstrukciji, dakle bez velikih otvora.
Kabina ce biti jedan otvor, dok ce se pozarni zid skidati sa 6 srafova i time na jedini nacin prilaziti utrobi aviona.
U samom trupu planiram da ugradim samo prijemnik, dok ce se svi servoi nalaziti u letnim povrsinama, a rezervoar, baterije, paljenje i motorski servoi ce svi biti vezani za demontazni prednji pozarni zid.
U postojecem pozarnom zidu, isekao sam veliki otvor i predstoji mi ugradnja pojacanja I cvorova gde ce se vrsiti spajanje zavrtnjevima.
Na slobodne povrsine, izmedju stringera, dodao sam jos dva mala 2x2 stringera od lipe.
Bilo je potrebno izraditi poprilican broj rebara i pojacanja.
Prvo sam izradio 4 rebra za kraj centroplana i pocetak uski.
To je po planu rebro W3.
By
predragpantic at 2011-01-31
Rebra centroplana sam pojacao sperom i izradio rupe 32 mm na mestima gde cu ulepiti cevi-nosace bajoneta.
Ramenjace sam muski pojacao i cim je sve bilo gotovo, odmah sam ga plankirao sa balzom od 3 mm.
Iako sam sada bio blizu da zapocnem napokon trup, posao oko krila je lepo napredovao, pa sam izradio elerone, flapsove i zapoceo rad na uskama.
Pravi Thunderbolt ima elerone i flapsove tipa “fries”.
Kod ovakvog tipa komandnih povrsina, obrtna tacka se nalazi ispod povrsine. Sama povrsina ima profil nalik Clark Y-u i prilikom otklanjanja jedan deo kormila ide npr na gore, dok prednja strana, ispred obrtne tacke ide u tom slucaju ispod krila. Ovim se stvara mali kanal koji omogucava bolje opstrujavanje kormila ali se i kontra otklonjenom povrsinom rasterecuje palica-t.j servo u slucaju modela.
Da bih to izveo, okrenuo sam rebra elerona i flapsa naopacke.
Kada sam zalepio jedan plank i napadnu ivicu, zastao sam sa daljim radom jer zelim da ih prvo fiksiram za krilo kako bih dobio idealan oblik krmila.
Sada sam vec licio na nekoga ko se zatrcao na ledu, pa ne moze da ukoci.
Nastavio sam i dalje sa krilima.
U svemu me nije zaustavila ni velikodusna donacija Belog (Belgraf) iz Sapca i Save iz S. Mitrovice, koji su mi poklonili prelepi mehanizam zadnjeg uvlaceceg tocka, cime su mi stvarno bila otvorena sva vrata za rad na trupu.
Danima sam pojacavao rebra krila.
Bajonet sam odlucio da ulepim u uske a da se utacinje u cevi centroplana.
Posto ima dva bajoneta po krilu, jako je vazno da mi bajoneti budu apsolutno paralelni ili od svlacenja i navlacenja nece biti nista.
Celu pricu sada otezava cinjenica sto jos uvek nisam odlucio sta da uradim po pitanju stajnog trapa.
Najkvalitetnije mehanizme sam pre podosta vremena video kod Gileta.
On ih je izradjivao za MIBO modele.
Sve posle toga, Robart, Aerokit, Hangar 9, Giezendaner je izgledalo smesno.
Robart je fenomenalna varijanta, ali za podosta novca dobijete mehanizme sa gomilom plasticnih delova i sa poprilicno zazora na svim mestima.
Ostale pomenute, ne bih ni da komentarisem.
Mirce je hvalio mehanizme od firme Siera, koji su skroz metalni ali je cifra paprena.
Za ovaj projekat ne zalim da “odresim kesu” ali bih voleo da kupim ono sto me bude ostavilo bez teksta a ne nesto sto mi se trenutno cini dobrim resenjem.
Jedno prelepo resenje je Savin rucno izradjen elektricni mehanizam.
Tako nesto bi mi potpuno odgovaralo. Naravno satisfakcija i tehnicka podrska necega sto sami pravite se ne moze porediti ni sa jednom kupljenom stvari.
Krilo je polako pocelo da se radja.
Uske uski, pazite dobro, uske uski, t.j krajnji delovi krila koji su nekada trebali da budu uske, su napravljeni u kooperativnoj fazi izrade aviona, u Beogradu.
Posto sam tada isekao ramenjace, sada sam morao da ih nastavim.
Ostala rebra sam pojacao i izbusio rupe za bajonet.
Otvore za mehanizme trrapa sam isekao u nacelnom obliku.
Sve se polako radjalo i time mi je volja za nastavak rada bila sve veca.
Nista se ne moze meriti sa radom na izradi aviona gde realizujete svoje tehnicke ideje.
Napokon je doslo vreme da se po prvi put, makar provizorno sklope krila.
Kao sto sam i rekao….MASIVE,…HUGE….GIANT
Cinjenica je da je pravi P-47 ogroman.
Ovaj model je mislim oko 1/5 skale, jedino sto moj radni prostor nije 1/5 proizvodnog hangara.
Vertikalni pojasevi ramenjaca su od 1.5 mm spera.
Pojas se lepi sa jedne strane ramenjace I time se formira otvorena “S”, cirilicno.
Licno, uvek sam voleo “I” profil jer prilikom savijanja izaziva manji moment uvijanja, ali je ravna povrsina pojasa u ovom slucaju bila idealna da se na nju dodatno veze bajonet.
Bajonete sam postavio sto blize ramenjacama ali me je neophodnost njihove paralelnosti poprilicno namucila. Naime, ramenjace na krilu nisu paralelne, vec imaju jednu blagu konvergenciju.
Samim tim, udaljenost bajoneta od ramenjace u korenu nije jednaka njihovoj udaljenosti
na kraju krila.
Razmak izmedju bajoneta je na mom modelu tacno 230mm a visinski sam ih postavio tako da je centar otvora na srednjoj liniji aeroprofila.
Druga varijanta je bila da bajonet postavim po tetivi aeroprofila (linija koja spaja napadnu i izlaznu ivicu), ali mi je na kraju bajoneta ostajao vrlo mali pojas rebra sa donje strane.
Sva rebra kroz koja prolazi bajonet su sa jedne ili obe strane pojacana sperom.
U kitu sam dobio rebra krila koja su izradjena od 3mm balze i odlucio sam se da ne izradjujem nova od spera, kao sto je slucaj kod Zirolijevih konstrukcija, vec da pribegnem sendvic konstrukciji balza-epoksi-sper.
Prilikom lepljenja, radi velike poroznosti balze, miksovao sam epoksi sa puniocem.
Sve zalepljene slojeve sam opteretio na ravnoj ploci i time sam u velikoj meri, da ne kazem sasvim, uspeo da ispravim kriva rebra.
Masa je polako pocela da raste.
Zasto me to za sada ne brine, cucete u nastavku.
Kada sam zapoceo nastavak rada aviona, u jednom cosku se nalazila gomila materijala a u drugom nekoliko izradjenjih elemenata.
Kako vreme prolazi, kolicina materijala se smanjivala ali se zato punio cosak u kome su stajali gotovi elementi.
Ono sto me iznenadilo je da je gomila balze koju sam imao i za koju sam mislio da je dovoljna za ceo avion, “dogurala” do plankova krila, za koje mi je vec svasta zafalilo.
Naravno trup jos nisam ni zapoceo.
Terminezoni su izradjeni od pune balze.
Pre svega, probusio sam nekoliko otvora kroz rebra krila, kako bih kasnije imao jasnu situaciju kada budem sprovodio ozicenje rasvete i servoa.
Na gotovim uskama, izveo sam to pomocu zaostrene cevi i smirgle zalepljene na istu.
Sa Misom iz Kragujevca sam se konsultovao kada je svratio do mene i zakljucili smo da bi ugradnja kartonskih cevi bila odlicno resenje koje bi omogucilo lakes uvlacenje ozicenja kroz otvore.
