Vikend je bio radan, napravio sam ceo kokpit, doduše fali još nišan - kalimator, ali to ću namestiti sutra (tj. danas).
Dobar deo kokpita sam napravio još pre par meseci. Ko je zaboravio, kokpit je kupljen i isto vreme kad i kit, a stigao je od Dina iz Meister Scale-a.
Kokpit je napravljen od ABS plastike i potrebno ga je ojačati, upasovati, ofarbati dodati mu detalje kao i vedering.
Od Dina je onomad stigao i pilot... Koštao je "ko prva ljubav" ali vredi svaki $$$...
Kokpit i pilot u mnogome su "podigli" model i dali Thunderboltu potpuno nov šmek...
Tokom farbanja otvor kokpita nisam štitito, nisam hteo da se smaram još i sa tim, jer sam znao da će delovi kokpita sve pokriti...
Instrument tabla je deo kita kokpita, ali da bi izgledala ovako, mora da se doradi.
Iza plastike, koja čini prednji panel, ubacio sam providnu plastiku (staklo), a onda sam na štampači štampao svaki instrument posebno i lepio ga na svoje mesto...
Instrumente sam crtao još za prvi Hellcat i sreća pa su se skoro isti instrumenti koristili u svim avionima. Otvori na instrument tabli su, veći 15, a manji 11 mm!!!
Pošto sam završio ovaj deo posla, prešao sam na zadnju stranu kokpita. Nju sam napravio od ofset ploče. Ploču koja je štitila pilota od metaka koji su dolazili od nazad (he, he, al sam ovo sročio) napravio sam od alu lima 0,5 mm i tankog špera 1,2 mm. Šper služi da malo ukruti lim, da ne vibrira preterano.
Sve delove kokpita sam prvo ofarbao u nijansu zelene boje kao što su bile kabine tog doba. Potom sam crnom, srebrnom, crvenom bojom dodao detalje.
Da budem iskren, kit kabine je dosta "grub", ali pošto ovo nije model za Svetsko prvenstvo, može da prodje...
Stoga, nisam dodavao ni preterano mnogo detalja.
Kad su se sve farbe osušile, finom šmirglom sam prešao sve površine. Time sam skinuo sjaj i delove pripremio za vedering.
Njega sam radio opet sa pastelima.
Detalje koje sam hteo da dodatno "ofucam" još malo sam došmirglavao.
Ivice su radjene sa srebrnom bojom, a potom sam ih šmiglom "ublažavao" i prljavom krpicom od pastelnih boja doterivao.
Sve u svemu, kokpit je posle ovog "tretmana" mnogo bolje izgledao nego u početku.
A onda je na red došao pilot. I na njemu je bilo posla.
Crevo koje je u originalu bilo na maski, nije moglo da se savije, a obaška što je bilo kratko da dodje do dela na bočoj strani kabine gde treba sa se postavi. Zato sam ga zamenio sa, neću da vam kažem...
Šalim se, zamenio sam ga sa silikonskim kabelom od 4 mm koji mi je ostao od nekog elektro modela...
Od originanog dela maske, iskoristio sam priključke...
U knjigama sam našao gde se crevo za kiseonik završavalo, pa sam ga i ja tamo "smontirao". Naravno, napravio sam ga da mogu po potrebi da ga izvadim...
Pilot ima i slušalice, a one ne mogu da rade bez utičnice...
...koja isto ima svoje mesto...
A sad, vrhunac perverzije, pojas... Treba li da vam kažem da sem što je lep i funkcioniše!!!
...tako da je pilot (nisam ga još krstio) stvarno stegnut sa njime za stolicu...
Kad vidiš ovu sliku, čik reci da nije pravi...
Dužina kabine je taman koliko treba da noge dodju na pedale...
...a i ruke su mu na pravim mestima...
Sve u svemu, pilot sasvim dobro izgleda...
...a da bi bio pravi "dasa" ima i sat...
I za kraj par slika sa kabinom...
Toliko za noćaske, laku noć...
Mirče