Od silnih kiša i pljuskova koji su protutnjali protekle nedelje našom zemljom i koji će, prema vremenskoj prognozi, tutnjati tokom dolazeće nedelje, u nama se probudila želja da dva dana za redom odemo na letenje. I danas i juče je vetar bio prilično jak na aerodromu u Pančevu - oko 20km/h sa udarima i da 25-30km/h, ali se danas popodne prilično smirlo i najzad smo uspeli da u miru utrimujemo modele. Bora se opremio veoma lepim avionom Extra 300, koji u sebi ima AS3X žiroskopsku tehnologiju, te je avion veoma stabilan i otporan na udare vetra. Moj YAK ima klasične komande, ali me to ne sprečava da uporno vežbam knife edge, rolling harrier i, naravno, IMAC. Sve u svemu, za ova dva dana smo detaljnije upoznali naše modele i družili se - trud da odemo dva dana za redom na letenje se isplatio.
Danas nam je svratio i Miloš, ali je za njegove jedrilice vetar ipak bio prejak.
Pošto se letelo po pet letova svakim avionom, a na mom Mercedesu je mali akumulator (samo 45Ah, a star je pet godina), u jednom momentu smo doživeli veliku nevolju. Već svi pretpostavljate, ispraznio se akumulator, a Banat ravan... Pokušamo Bora i ja da guramo Mečku, pa da uskočim u kabinu i upalim ga na kvačilo, ali avaj... slabi smo da bismo dosegli potrebnu brzinu. Zadihani, umorni, ugledasmo kako nam se približava jedan automobil. Stadoše ljudi, izađoše i jedan od njih šeretski podviknu: ,,Momci, treba li pomoć?"
Pogledam pažljivije, kad ono Jan i njegov drugar Martin. Bože moj, sami ih je nebeski anđeo poslao. Pogurasmo sad svi zajedno auto i on upali... Malo smo još leteli, Janu sam pokazao Yakovljeva kako leti...
Veliki pozdrav, Jan, nadam se da se uskoro vidimo na livadi u punoj ratnoj opremi i hvala tebi i tvom drugaru za veliku pomoć jer bismo Bora i ja zanoćili na livadi... Šalim se, ne bismo zanoćili, pomogao bi nam Miloš, ali ipak...