AEROKLUB "UTVA" PANČEVO

[rajker]

 

[Stanko BG]

Miloše,

Bez brige, još ćete ti i tvoja ptičurina peglati pančevačke termale, ne sumnjam. Jedva čekam da te ponovo gledam kako bos ideš uzduž i popreko aerodroma i nestaneš negde u daljini, dok za to vreme nekakva tačka kruži nebom...

P. S.
Znam da sam i Bogu i narodu dojadio ovim Piperom (Timberom), ali Bora mora da vežba na početku sezone pa smo počeli, korak po korak, da peglamo tamo gde smo prošle sezone stali. I, da, Bora je opasan letač - veoma talentovan i sve samouverenije leti. Uspeo je dva prolaza na nož da napravi, i pored jakog vetra... Sletao kao šampion. Boro, svaka čast.

[Stanko BG]

Danas smo se lepo naleteli u Pančevu. Miloš je uspešno testirao svoju jedrilicu SUP. Damir je doneo dva drona svoje izrade, što je za svako poštovanje i divljenje. Bora i ja smo leteli Timbera, standardno. Napravili pet startova (od po 7 minuta u proseku) i "peglali" vetar. Danas je bilo jakih udara vetra, ali za nijansu mirnije nego prošle nedelje.

Novitet je Eachine E58 koji sam kupio od jednog momka, Nemanje iz Vršca. Model nije skup, a prelepo leti. Istina, Eachine ima jadnu kameru, nije mu nešto ni Wi-Fi predaja signala, pa ideja o FPV letenju uz pomoć mobilnog telefona i aplikacije prosto izaziva smeh. Dron nema ni GPS... Međutim, toliko lepo leti, i tako je malen, a svemoćan, da sam ostao bez daha. Komande su malo "detinjaste" za moj ukus, ali milsim da će prijati desetogodišnjaku - kome je namenjeno.

P. S.

Miloše, Damire, Boro, stavite neku sliku, ako ste i vi nešto snimili.
Pošto mi je dete, moj Marko, otišao sa majkom u Čačak, snimio sam mu video da pogleda kakav je poklon dobio. Jedva čekam da mu odnesem Eachine i da zajedno letimo.

Evo, kratkog snimka sa aerodroma danas:

[Milos 94]

Par slika i od mene

[bora61]

Kratak video zapis.
Ton je los , jer je kamerica bila u kucistu za vodu.
Pojacao sam ga koliko sam mogao. Sledeci put ce biti full audio.

[Stanko BG]

Danas smo, i pored sve restriktivnijih vanrednih mera, uspeli da malo letimo na našem divnom aerodromu. Prvo sam pokosio livadu. Činilo se da nije neophodno kositi, ali to je samo bila varka. Tu i tamo je bilo povećih busenova trave, kao stvorenih da uspore avion i tako polome propeler... Opet, kosidba je pala i zato što sam danas svečano probao YAK 55 SP - prelep model aviona, kako će se ispostaviti.

Nakon kosidbe, livada je bila kao san lepa:

Kobasica lepo pokazuje vetar koji je bio jak, ali stabilan, bez mnogo udara i gotovo čitavog dana poduž piste - povremeno bi se pretvarao u bočnjak...

Bora i ja smo na smenu leteli Timbera i Yak 55 SP koji sam kupio od Laze. Avion sam tek danas prvi put poleteo, iako sam ga poodavno pazario. Prelepa ptica. Stavio sam elisu malo manjeg koraka jer sam primetio da se motor prilično greje sa propelerom 17x10. Zato sam kupio Xoar 17x8 koja mu je savršeno pristala, prvo zato što je lakša od one koju sam dobio na avionu, drugo zato što manjim korakom rasteretih motor i baterije. Za početak, nakon prvog leta i trimovanja, pristupio sam letenju IMAC basic programa za 2020. godinu, koji je lagan i sladak. Prosto sam uživao u figurama, širini i zahvatu koji je avion sposoban da izvede. Čitav dan sam ga leteo u prvom Flight modu, sa malim otklonima... Još uvek figuru Raversman ne mogu graciozno da izvedem i postepeno povećavam otklon kormila pravca i igram se sa Exponencijalima, ali sam blizu konačnog podešenja. Na sletanju je ovaj avion lagan, ali ujedno prodoran i tačan, jer ima veoma tanak aeroprofil. Sve u svemu, lepa ptica, veoma sam zadovoljan. Evo Bore i mene na livadi:

Potom nam se pridružio i Miloš, koji je uspešno leteo obe svoje jedrilice. Mnogo sam srećan bio kada sam ga video sa obe ptičurine na letenju. Njegovo zadovoljno lice dok leti, lovi termale i sleće. Svaka čast, Miloše.

Jedva čekam sledeće letenje.

[Milos 94]

Kao što Stanko reče, sve je bilo idealno osim vetra koji nam nije dozvolio dan za pamćenje.
Ja sam konačno pronašao baterije kakve sam tražio za mog SUP-a: Tattu 3s 1300 mAh 45-90C.
Baterija se sjajno uklopila u setup:
SK3 3858 Gliderdrive 840 kv
Folding prop 13x8
ESC YEP 60A
TATTU 3s 1300mAh 45-90C
RTF 1750 gr
Prezadovoljan sam! Osim nekoliko podizanja SUP-a do željene visine, baterija je olakšala ceo model za sjajnih 80 gr.
Sa drugačijom baterijom i drugačiji trim što po današnjem vetru nije bilo nimalo jednostavno. Tek je treći start pokazao pravo stanje. Model leti mirno, u zaokretima  veoma stabilno, na slom uzgona reaguje mirno bez i najmanjeg znaka padanja u kovit. Jedini problem predstavlja to što letim sa pozajmljenom stanicom koja nema mogućnosti miksovanja koji su neophodni.
Dok sam crtao i gradio SUP-a, nadao sam se da će leteti ovako kao danas i samo oni koji su gradili modele na bazi svojih ideja u konstrukciji znaju da svo vreme postoji zebnja da li će sve biti kako treba (a u tom “kako treba” leži more detalja) i da liće se trud isplatiti. I isplatio se!!!
Što reče Stanko jedva čekam sledeće letenje.
Vatreno krštenje (ali bez tradicionalnog šuta u donji deo leđa) imao sam sa jednim čudom koje smo Stanko i ja nazvali “Zone pobegulja”. Naime radi se o jednom hibridu standardnog trupa i nekog prastarog penjačkog krila. Ime je dobila pre par godina, zbog drskog i samovoljnog napuštanja dometa i krajnje bahatog prizemljenja na pitomi i mirni golubarnik (udaljen od aerodroma par kilometara)
uplašivši pri tom jednu mačku koja je toliko frktala da se čula čak u susednom dvorištu gde je domaćin mirno pekao roštilj sa svojim komšijom. Poznavajući jednog od naših modelara iz kluba, sutradan je javio da mu je “avion pao na krov i da dođe neko da ga nosi”! Dan pre toga, sin i ja se odrasmo tražeći je po pančevačkom ataru.
Na kraju, priča ima srećan kraj za sve aktere - prekinuto roštiljanje, mačiji i golubiji pretrpljeni strah i duševnu bol, oprala je gajba piva, ja našao model (prilično razbaškaren. ali model!), drugar iz kluba zadovoljan što će se i njegovo učešće izmeriti kojom flašicom piva ... ma divota!
Strašno ljut zbog neverstva i pokušaja preljube par godina nisam hteo ni da je pogledam. A onda sam se sažalio na nju onako ranjenu, zasukao rukave rešen da joj dam još jednu šansu ...
A o toke posle sledećeg letenja.

[Stanko BG]

Danas smo Bora i ja, kao dva ludaka, izašli na aerodom. Vetar je bio nesnosno jak. Oko 30km/h sa udarima i do 45-50km/h. Poneo sam EACHINE E58 i YAK-a 55SP, kako bih ove dve letelice testirao na krajnjim njihovim mogućnostima. Kada isključim napajanje servo motora na YAK-u, komandne površine se same pomere od vetra, koji ponekad preti da prevrne avion na pisti. Ali, leteli smo. Tri starta sa Eachin-om i dva sa YAK-om. Sumanuto iskustvo...

Otkrio sam da je, koliko god vetar snažno da duva, kretanje vazdušne struje pri zemlji značajno usporeno - usled trenja se formira granični sloj u kome je prilično mirno i bez turbulencije, pod uslovom da je livada lepo pokošena... Na snimku koji stavljam lepo se vidi da EACHINE ide uz vetar kada je na nekih 5 do 20cm visine, ali, čim se popne na malo veću visinu, vetar ga oduva, iako sve vreme držim punu komandu od sebe i pun gas.

Mi smo se cerekali leteći Eachine na ovako snažnom vetru, iskustvo je bilo intenzivnije nego kada u simulatoru podesim najjači vetar koji prevrće modele. Kada sam sleteo YAK-a, nije mogao da zaokrene na pisti - vetar bi ga uvek vraćao u korito. Sjajno iskustvo i sjajna spoznaja naše malešnosti spram prirodnih potencijala...

Evo i jedne fotke koja je nastala tokom leta (Bora je bio kamerman, a ja sam se rvao sa vetrom):

[Milos 94]

Vas dvojica ste neuništivi.

[Stanko BG]

Hvala, Miloše, na lavovskoj podršci! Pravi si drugar modelar.

[Stanko BG]

Danas je bio jedan od onih savršenih dana - puno mi je srce bilo na aerodromu, puno mi je srce i sada, dok pišem. Dan je počeo jutarnjim košenjem. Bora i ja smo bili na aerodromu oko 9:00 i kosilica je počela da radi - evo Bore kako trlja pistu... naravno, kobasica pokazuje prilično jak vetar, bio je popreko piste veći deo dana, dakle bočnjak, što nam je savršeno prijalo za vežbanje ukrštenih komandi i pariranje vetru na sletanju:

Uskoro su došli Miloš i drugar Ivan sa svojim sinom Veljkom. Njih dvojica su doneli prelepu Cessnu 172 i leteli je. Na nebu čovek vrlo lako može da je zameni sa pravim avionom - toliko je dobra skala i toliko realistično leti... Kasnije sam preko trener kabla dao Ivanovom sinu Veljku (mnogo talentovanom petaku) da proba YAK 55SP. Napravio je jedan valjak, jedan luping i još poneku aerobaciju. Dečak je bio oduševljen kako sprava leti - evo nas dvojice u trenutku kada smo leteli Jakovljeva i, moram priznati, veoma je talentovan, a Ivan ga je divno učio i naučio da leti... Sada sam pažljivije gledao i Ivanov stil letenja i mnogo sam uživao - čovek sa veoma mekim pokretom i osećajnom rukom, svaka čast...

A, evo me i sa Borom u istoj akciji:

Miloš je leteo svoju jedru Zone, koja je posle malog peha uspešno na livadi popravljena i letela je nekoliko startova, hvatajući termale. Do pada na poletanju i ugruvanog centroplana krila došlo je mojom krivicom jer sam naopako podesio miks na V repu. Miloš me pitao da mu pomognem i da potvrdim ili opovrgnem njegova podešenja, a ja zeznuo stvar. (Evo, stidim se - udarilo mi sunce u glavu...), ali Miloš je toliki borac da se sve vreme smejao. Na kraju krajeva, bio je u pravu i dobro podesio miks... Čim sam video kako je prizemljio avion, bilo mi je jasno šta sam uradio - on je pomerao palicu na desno, a jedrilica skretala sve više u levo... makar nisam pogrešno podesio komandu visine...

Sve u svemu, današnji dan je bio jedan od onih savršenih dana, osim moje gluposti, ali smo i tu muku nekako pobedili jer, glupost je moćan neprijatelj naroda:

[Milos 94]

Stvarno je bilo lepo. Vetar je i ovaj put kvario utisak ali se moglo leteti. Ekipa mala ali odabrana. Ima nas još ali petpostavljam da je Covid i ovde ostavio svoj ružan trag.

Stanko, greška, o kojoj govoriš, nije plod tvog neznanja već odraz upornosti nekih smarača kojima, u najboljoj nameri želiš da pomogneš savetima (a oni se bezosećajno ostrve i nemilosrdno zapitkujući ne obazirući se na činjenicu da nisu sami na ovom svetu kao ni činjenica da svojim nepristojnim zapitkivanjima neće nadomestiti ogromno neznanje koje tako neštedimice pokazuju) i sve to ne videći pritom da smetaju svima oko sebe. Zvuči poznato, zar ne?

U svakom slučaju, i uprkos svim preprekama i smaračima, Zone Pobegulja (inače Stankova miljenica) je poletela boreći se sa vetrom sa svih svojih 650 gr i 2,2 m raspona a bogami i sva tri kanala od kojih su 2 uvezana u (Stanku u prvo vreme neprihvatljiv) V-rep. Miksovalo se, smanjivali otkloni, trimovalo se  ... svega ju tu bilo. A Zone k'o Zone, uhvatila prvu moguću termiku za beg ka severnom Banatu i opravda svoje ime - Pobegulja!I tada nastaje čudo! V-rep na čudotvoran način menja Stankov pogled na tu vrstu tehnikalije i od izraza lica koji odiše blagim gađenjem, menja u razvučen osmeh i oduševljenje a Zone vraća u disciplinovano ponašanje na aerodromu.

Ivan nas je obradovao svojim dolaskom i svojom sjajnom Cesnom a Stanko je kao i uvek bio na visini zadatka. Postao je etalon.

Bora nam je sve bolji i bolji ... Čekamo njegovu Ekstru pa da užitak bude još veći.

[ivanmagd]

Da, zaista dobar i uspesan letacki i modelarski dan. Malo izgoreli od sunca ali sve je to deo igre. Prosla godina je definitivno za mene bila promasena i propustena sto se modelarstva tice ali cemo ovu dobro ispuniti druzenjem i naravno letenjem. Pozdrav!

[Stanko BG]

Sada već standardna ekipa i danas je bila na aerodromu. Damir je testirao svoje dronove, zajedno sa sinom Davidom, došli smo Ivan i njegov sin Veljko, Bora, Miloš i ja. Iako je padala kiša, pa smo malko i pokisli, do kraja dana je bilo veoma lepog letenja. Pista savršena i pokošena, vetar bio blag, a avioni samo lete, sleću i poleću - besprekoran dan, bez havarija, a letačke veštine usavršene.

Naravno, tu je i Savin prelepi Amater, prema Graupnerovim planovima. Avionče koje sleće najlepše na svetu:

[Stanko BG]

Danas smo bili Bora, Miloš i ja na letenju. Predivan dan - jedan od ona tri u godini. Svi smo se naleteli i nauživalli.