FARBANJE (LAKIRANJE) ILI MONOKOT

[tataBulik]

Čini mi se da se do sada nije pisalo o ovoj temi, a mislim da je zanimljiva (a meni trenutno potrebna)

Nakon detaljnog praćenja svih Mirčetovih "scale" delanja  , i ja se malo naložih za lakiranje - farbanje modela, umjesto monokota.

Zanima me gdje je ta granica, tj. koja veličina modela gdje nanošenjem sloja boje prskanjem nećemo puno otežati model?
Koje se boje koriste, nitro, poliuretan, akrilne...?

Naravno mislim na farbanje modela plankiranih balzom.

[misha]

iz mog ugla, svako "divljanje" na modelima ispod 2m raspona je preterivanje,

[saxpg]

Ja sam do sada farbao (to jest Djole) trupove jedrilica od fiberglasa, i to izgleda fenomenalno. Mana ovoga je sto ne mogu da ih letim svuda, vec samo po travi, jer ce se trup izgrebati na drugoj podlozi. Moje misljenje je da se svaki model koji ima kompletno plankiran trup i krila moze farbati, jedino sto se time povecava tezina modela od 10-20%, sto zavisi od kolicine kita, vrste modela i vjestine majstora. Kao i Misha, smatram da model manji od 2 metra nema svrhe farbati sem mozda neki pylon racer ili hotliner.
Sto se materijala tice, koriste se kitovi za plastiku koji su namjenjeni za branike. To je zato su ti kitovi otporniji na pucanje i vibracije. Od farbi koristili smo nitro metalik lakove koji su jako efektni za ovu namjenu, preko kojih ide dvokomponentni bezbojni lak. Kod ovih boja vazi pravilo "koliko para toliko muzike" tako da sto je materijal skuplji, to je model ljepsi i boja dugotrajnija. Poliuretanske boje su dobra stvar, ali ne znam dali je neko radio sa njima jer su dosta guste. One su dosta lagane i otporne na grebanje, ali mislim da bi se kod njih dobio sjaj da treba biti dobar majstor.
Sledeci model koji budem  farbao bit ce Cessna 182 od 2m (to ce naravno raditi Djole) pa cu kompletan postupak prikazati na forumu.

[mirce]

Ćao,

i moje mišljenje ja da je model od 2 metra donja granica. Sa druge strane, razlika u težini izmedju monokota i farbanja i nije mnogo velika.
Treba proveriti koliko grama ima kvadratni metar monokota, pa to onda uporediti sa farbon...

Nije samo farba ono što daje težinu. Da bi kvalitetno ofarbali cela površina se mora presvići sa staklenom tkaninom i epoxy smolom. To donosi oko 50-60 gr po kvrdratu,
Potom špric git, koji je potreban čak i ako ne pravite detalje (nitne, linije...). Špric git se potom dobrim delom ošmirgla, ali ipak ga ima...
I na kraju farba. Treba znati da poliuretanska, kojom Golub farba moje modele, mnogo bolje pokriva od nekih običnih boja. Treba imati i "mere sa pištoljem" jer ako "nalivate" model će biti težak do bola...

Moje mišljenje je da se farbanjem ne nabaci više od 80 - 100 gr po kvadratu... Mislim da je monokot oko 70 - 80 grama...

E sad, kad se model ofarba nema više peglanja i zatezanja monokota, ali svako oštećenje je mnogo teže reparirati...

Pozdrav

Mirče

[ivanmagd]

Mirce koliko je obavezna tkanina i epoksi smola u procesu farbanja, ja sam ceo model presao akrilnim gitom i osmirglao ga, git je popunio sitne rupe brazde u strukturi balze i sada je sve veoma glatko. E sad nemam nameru da sve prelazim tkaninom vec da samo namazem ceo trup epoksi smolom pa me interesuje koliko efekta se dobije samo smolom bez tkanine i ako se ne dobija nista da preskocim taj korak, ili bi mozda bez tkanine i smolu mogao da zameni recimo bezbojni lak na vodenoj bazi ili slicno. Kako sam shvatio Golub je tvoje modele prelazio poliuretanskim bojama bez sjaja pa na kraju svega prelazio sa bezbojnim poliuretanskim lakom sa recimo 80 % sjaja ili ne?

[mirce]

Tkanina MORA da se stavi...

Ja sad ne znam koliko si ti uspešno pripremio površinu sa gitom, ali farbom, ako i malo ima površine da se vidi struktura drveta, taj deo nećeš pokriti.
Staklena tkanina mnogo učvrsti celu površinu na kojoj se nalazi i ona postane kao od plastike.

Što se tiče farbanja, Golub meni farba modele poliuretanskom bojom jer on sa tom farba nameštaj. Boja može biti sjajna ili mat.

Ista priča je i za akrilna boje...

Pozdrav

Mirče

 

[Sava]

Davno kada je tehnologija bila u povoju, a epoksidna smola se razvijala u laboratorijama, modeli su se farbali. Pre više od 20 god. pravio sam Cessnu 182 od topolovog furnira, jer balza je slabo prelazila okean. Ko je bio kod mene video je i danas tu Cessnu na plafonu.Sa rasponom krila 2m i težinom 4,5kg bila je preteška za ondašnja merila. Letela je, da nije imala flapsove teško bi zbog velike brzine sletela neoštećena.
Kako sam je farbao ? Izgitovana je gitom za drvo, doduše specijalni git iz fabrike šper-ploče male specifične težine. Nikada nisam uspeo da ga nađem u prodaji. Preko tog sloja je navučen japan papir sa nitro lakom. Kada se lak osušio ošmirglan finijim šmirglom i nanesen sloj špric gita na nitro bazi. Taj sloj je sliužio da pokaže neravnine kako bi se popravile jednokomponentnim nitro gitom. Ovaj git ide u mikronskom sloju i gotovo trenutno suši. Sada je usledilo farbanje što kvalitetnijom bojom. Tada je to bio auto lak Max majer ili Glasomax što je imao zaštitni znak papagaja. I danas te boje spadaju u sam vrh.
Mislim da nisam puno nabacio težine u odnosu na današnju tehnologiju. Naravno da je sada sa epoksidima lekše raditi i dobiti veću čvrstoću. Pogotovo što su se pojavile nove boje koje pokrivaju u jednom sloju, brzo suše i veoma su elastične.
Veći posao je farbanje od presvlačenja folijom. Naravno da je farbanje i skuplji postupak, pogotovo što materijal nemožete kupovati u potrebnim količinama, nego često i duplo više nego što je potrebno. To košta. Sama snacija štete na ofarbanom modelu je teža nego na modelu sa folijom.
Po meni opravdano je farbati skala model veće vrednosti od običnih svakodnevnih modela. Ima i treća varijanta, a to je farbana folija sa teksturom platna. Imam Sptfajera od 130cm urađen tom tehnikom. Besprekoran je.I on zauzima svoje mesto na plafonu.
Ovo je jako široka tema i mogao bi se roman napisati o farbanju kao i presvlačenju modela. Ono što se prvo vidi to je farba i boja modela, to je ono što ga čini za publiku.
Italijani kažu "Pitura la buena ventura" ili tako nekako," ofarbano, lepo izgleda"

[ivanmagd]

Mirce ucinilo mi se da si dok si radio Panther-a samo na odredjene delove stavljao tkaninu a ceo avion premazao smolom, jedno pitanje cemu akrilni git na balzu ako preko njega ide tkanina i smola, mislim u svakom slucaju ide spric git preko cele povrsine tako da se dobija kompaktnost i izvlaci se zavrsni glanc pred farbanje, ja sam avion samo presao akrilnim gitom ali u svakom slucaju bih ga pre farbe presao spric gitom jedino me buni dali bi mogao da samo predjem smolom bez tkanine pa preko toga spric git i farbanje i to samo da ne bi dobio na tezini previse, a za poliuretansku boju pitam jer imam prijatelja koji trguje sa poliuretaninskim bojama i lakovima, i svaka od njih je dostupna u nekoliko varijanti tipa 20, 40 , 60 ,...100% sjaja pa se oni ispod 40 % sjaja mogu svrstati u mat dok je 100% previse sjajno i mnogo bi se primecivao svaki otisak prsta na avionu, hocu da porucim boje pa da znam sta da uzmem, nekako mi je bila logicna varijanta bela mat podloga pa natpisi i brojevi na avionu pa preko svega bezbojni lak. Sta mislite da unutrasnjost aviona posto je sva sarena i neugledna ofarbam sivim dipijem sa vodenim lakom, sta mislite kako bi takva kombinacija legla na balzu?
Pozdrav. 

[misha]

Da bi se postavila tkanina, povrsina mora biti ravna, jer tkanina ne moze bas idealno da prati rupe pa se moze desiti da, ako se ne kituje, ostanu vazdusni dzepovi ispod tkanine.

Mislim da stavljanjem samo smole ne dobijas nista. Tkanina i smola idu u kombinaciji da bi se dobila cvrsta, skoro plasticna, podloga. Mirce obicno ide dva sloja smole da bi popunio rupice u tkanju.
Ako nemas panel linije i sl, mislim da ne moras posle smole prskati spric git.

Sto se sjaja boje tice, opet zavisi od konkretnog slucaja. Warbird avioni su najcesce mat a Cesne i vecina civilnih aviona imaju podosta sjaja u boji. Dakle, sve zavisi od konkretnog slucaja.

[mirce]

Ceo Panther, kao i svi moji avioni presvučeni su sa jednim slojem 25 ili 33 gr. tkanine. Tkanina od 33 gr stiže iz Madjarske (Model Hungaria), a ova druga iz Bgd-a  (www.bgmodelshop.com) i boljeg je kvaliteta.

Pre stakla i smole model se pregituje sa akrilnim gitom, ne mora ceo, nego delovi koji "pod rukom" ili "na oko" nisu ravni... Ovaj git se veoma lako šmirgla (kao kreda je)...
Ovo moraš odraditi pre stakla i epoxyi smole.

Nema teorije da presvučeš model samo smolom, a da ne staviš tkaninu. Tkanina je ta koja "primi" u sebe odredjenu količinu smole i zadrži je. Višak se skida špahlom (nadji negde gde sam pisao o tome, misli ma ima u tekstu o novom Hellcat-u)...
Kad se nanese prvi sloj stakla i smole, sutra dan ja na tu površinu (posle blagog šmirlanja) nanesem još jedan sloj, ali samo smole koja popuni onu finu teksturu tkanine... Ovaj sloj je mnogo tanji nego prvi...

Kad se sve osuši, na red dolazi šmirglanje i špric git. Špric git tačno pokaže gde su još neravnine, jer dok je površina boje drveta sve izgleda besprekorno...
Nakon sitnih gitovanja (veće površine opet akrilnim gitom) ne bi bilo loše još jednom špric git i kad je sve OK, farbanje...

Naravno ne moraš to ovako raditi, može sve da se "spička" ali onda model tako i izgleda...


Pozdrav

Mirče

[Sava]

Farbanje modela, ali ono pravo, zahteva preduslove, a oni nisu naivni. Zanat, alat i prostor su presudni za ovaj posao.Kao dopunski posao godinama sam farbao automobile i stekao određena saznanja. Ofarbati model, teže je nego automobil. Alat: bez dobrog kompresora koji neće posle 15 min. bacati više vode nego farbe, nema posla. Pištolj za farbanje, zaboravite kineski sa pijace, pljunuće kada se najmanje nadaš.
Farbu u sprejevima odmah zaboravite jer je tu više razređivača nego boje. Mnogi su se u ovo uverili i razočarali. O ceni da i ne govorimo. Prostor: ako si u dvosobnom satanu odmah odbaci farbanje tipa terasa i kupatila, mogu samo da razgneve lepšu polovinu, a onda si ga jao majci. Zanat je najvažnija karika, samo ako si radio ovaj posao koji je pored toga izuzetno prljav, možeš da se nadaš uspehu. Poznavanje boja i gitova kao i ostalih materijala , načina rada ,nemogu se naučiti sa video-kasete.Đokovićeve mečeve gledam netremice, ali tenis nisam naučio da igram. Za amaterske uslove folija je iz raja izašla. Da se razumemo,ja farbam modele i imam odgovarajući alat i prostor i ko zna koliko ofarbanih automobila iza sebe. Nisam po diplomi auto-lakirer, elektroničar sam, ali sve se može naučiti.
Drveni modeli zahtevaju jedan način rada (najteži i najkomplikovaniji), kompozitni drugi način, a konstruktivni sa puno otvora, treći način.Sve može besprekorno da se uradi, uz poštovanje predhodno napisanog.
O svakom od ovih postupaka može se knjiga napisati. O prvom je Mirče jako jepo sve opisao i objasnio. Ni on nema uslov svih uslova , dobar alat i komoru, tu je naš drugar Golub koji to izvanredno radi. Pravi profesionalac. Razmislite prije početka, imate li svog Goluba koji pored ostalog voli modelarstvo. Nekom namćorastom auto-farbaru ne izlazite na oči jer on misli da se vi igrate, neiživljeni u detinjstvu.
Srećno,

[mirce]

Kad već Sava spomene Djokovića i tenis, evo jedan vic...

Posle dobrog sexa pita Hasa Fatu:
- Gde si sve ovo naučila?
- Pa, gledala sam porniće - veli ova.
- E, gledam i ja fudbal, pa nisam Ronaldinjo...


Jel, Savo, mnogo je lako kad drugi radi?


Pozdrav

Mirče

[Sava]

Po tuđej g...ci 25 batina pa kada odbrojiš do 23, zezneš se pa otpočetka. To nije ništa. Šmirglanje do besvesti, dvorište kao pekara,ruke od gita i nitro razređivača.
Svega toga ne bi bilo da je Pera odmah otišao u policiju.
No da plašimo i pravimo fetiš, sve može da se uradi.

[tataBulik]

Ja sam i sam topik postavio baš zbog svog nekog iskustva u lakiranju (par automobila od drugara koji su bili dovoljno ludi da mi ih povjere) tako da sam upoznat sa svim blagodetima ovog zanata  

Mirče, sada mi je jasna tvoja obavezna upotreba smole i tkanine, pošto znam da je drvo veoma teško pokriti pokrivnom bojom (osim ko želi avion bajcovan u "trešnju" ili "venge").

Puno ste mi pomogli sa savjetima, tako da ću ipak još neko vrijeme ostati na monokotu  

[sasa]

A sta mislite o sadolinu