Već duže vremena razmišljam da napišem par reči o druženjima,a bojim se da ću naići na nerazumevanje.Pišem ovo radi nas koji nikada iz određenih razloga ne pravimo skupove i druženja u našim gradovima. Ne zalazim u problematiku zašto pojedini gradove ne prave druženja, jer razloga je sigurno više i svi su u svakom slučaju opravdani.
Lepo bude na tim druženjima, ali meni lično svaki puta ostane nekakva nelagodnost kako sam se primakao stolu i posle odmakao. Naučio sam u životu da "ako tuđu kokošku pojedem, svoju vezujem za nogu". Kriza je u celom društvu i jako bih voleo da domaćin uzme neku kotizaciju, ili kako to već nazvati koju bi uplatili ranije i mirne duše došli na skup.
Nebi to sigurno bila neka velika suma jer ako potrošim za gorivo da bih došao, ladno ću se "učipiti" za hranu i piće. Domaćin će znati tačan broj onih koji dolaza, a biće mu lakše da organizuje skup. Teško je danas naći i sponzore, pogotovo za naš hobi.
Voleo bih da prodiskutujemo o ovoj problematici i predložimo najbolja rešenja. Nevolim biti radosni gost, a žalosni domaćin.