Naravno da se "Perica" odnosio na pravu F3J klasu, za manje zahtevne modele sigurno moze i drugaciji najlon. Sajla za F3J klasu zove se Speedline i prodaje se u par debljina (1,40 1,45 1,5mm) i razliciti najloni se koriste u zavisnosti od vremenskih uslova.
Sto se tice Emilove jedrilice ja trenutno ne znam da li je ona kupovna ili je Emil sam pravio model. Emil je dugogodisnji modelar i njemu izrada takvog modela nije problem. Mislim da mnogi ne mogu napraviti dovoljno kvalitetnu jedrilicu pa, ce time biti inferiorni, makar svi modeli bili isti. Zato sam predlozio da se jedrilice kupuju gotove, da bi svi imali iste sanse...
Moje misljenje je da ta neka buduca kategorija moze biti i elektro ali, i tu bi svi trebali imati istu opremu...
Po meni, za pocetak treba samo voditi racuna da sve ne bude preskupo da bi se dobila masovnost...
Mi smo nekada na F3J koristili vitla, posto ni tada nije bilo dovoljhno "masovnosti" ali, takmicari sa vitlima bili su "hendikepirani" time da su im sajle bile dugacke 150 m isto kao i one za rucno slepanje. Sa toliko kratkom sajlom na vitlu samo ako dobro ispucas model mozes imati visinu rucnog slepa. Takvo ispucavanje izdrzavaju samo extra modeli...
Neki su poletali i na gumu.... (sta je sad to?)....
Sve u svemu predlazem da svi zainteresovani prvo kazu da li su za elektro (koje je sigurno mnogo komfornija ali, skuplja varijanta) ili za obicne modele. Takodje konkretno treba dati par predloga za modele (i opremu ako bude elektro) pa, da se odredimo "nekom carstvu"...
Treba voditi racuna da ce na takmicenjima verovatno biti veoma malo mljudi koji nisu takmicari, tako da propozicije budu maximalno pojednostavljen (jedni drugima da merimo vreme u vazduhu i sletanje i sl...).
Kod elektro modela treba smisliti kako da se proveri da takmicar cak ni slucajno ne moze da "malo upali" motor pa, da time poboljsava vreme. Preko je to reseno elektronikom i kompjuterom koji stoji kod organizatora gde se odmah vidi da li je motor upaljen...
Inace ja sad prvi put cujem da je rad motora ne ogranicen. Rad je uvek bio ogranicen na, cini mi se, 30 sekundi.
Po startu, kad postoji radno vreme od 10 minuta, takmicar je mogao da poleti samo dva puta. Uvek bi se bodovao drugi pokusaj. Znaci poletis i sletis za recimo tri minuta a imas jos sest i po minuta radnog vramana, logicno je da ces probati ponovo ne bi li napravio bolje vreme...
Nema logike da motor radi ne ograniceno jer time mozes dici model do "besvesti" i tako sigurno postici 6 ili 10 minuta koliko treba da traje radno vreme.
Na kraju ako mislimo da nesto uradimo molio bih za konkretne predloge, jer bez njih cemo se samo dopisivati bez pravih rezultata..
Pozdrav
Mirce