Za danas smo imali dogovor da ćemo se nači na subotičkom aerodromu, ali plan je promenjen, tako da je Adam išao na Bikovo, a ja sam otvorio novu stranu u svojoj modelarskoj karijeri - prvi put sam leteo u Senti...
Doduše, na ovoj livadi sam već leteo jedrilice, sad već davne 1994-te. Tada se poletalo uz pomoć vitla...
Vremena su se promenila, i evo posle malo više od 20 godina, letenje na istom mestu.
Prostor je ogroman, nalazi se sa banatske strane izmedju Sente i Čoke, kad se predje most preko Tise, posle oko jednog kilometra sa desne strane puta.
Livada je u najmanju ruku velika kao recimo Aradac. Ko je bio tamo, zna koliki je to prostor...
Takmičenje u Madjarskoj se polako primiče i sada već za manje od dve nedelje putujemo u Szegedin.
Danas sam leteo oba modela, vetar je bio jedno 4 - 5 metara, ali nije smetalo, šta više...
Termike je i bilo i nije, uslovi su se dosta menjali...
Sa Storkom sam napravio oko desetak startova, ubacio sam visinomer i gledao koliko mi vremena treba da podignem model na oko 150 metara.
Jedrilica lepo leti, nije bilo nikakvih problema, sletao sam dosta blizu obeležene tačke...
Ista priča je bila i sa mnjim modelom, stim, što se ovaj mnogo više "bacakao" na vetru.
No, kao što rekoh, nije bilo frke ni u jednom momentu.
Odlasci na letenje su dobri da se mnogo toga proba, tako da je i danas bilo "finog" setovanja.
Naprimer, doterivao sam mix flapsova i elevatora.
Horizontalac je bio namešten tako da je model veoma ponirao, kad se spuste flapsovi za kočenje.
Potom sam smanio mix, sa 30% na 20% ali tada model opet nije gubio na visini, nego je "plutao", ljuljajući se levo desno. Na kraju, mix je namešten na 25%...
Setovao sam i početni položaj ručice gasa...
Ostalo je da do takmičenja proverim kako je namešten visinomer, jer po FAI pravilniku setap mora biti takav da se motor, kad se ugasi nakom poletanja, više ne može stratovati...
Sve u svemu, za sada sam prilično zadovoljan kako sve ide. Naravno, daleko sam ja od neke ozbiljna forme, treba ići na letenje. Mislim da ću od sledećeg izlaska promeniti taktiku i da ću jednom nositi mali, a drugi put veliki model. Sem toga, moram simulirati takmičenje, poleteti model i truditi se da u recimo, trećem minutu sletim na cilj. Time ne bih "peglao" vazduh, nego bi vežbao poletanje, a pogotovo sletanje...
I za kraj, iz pouzdanih izvora
sam saznao da je i Lorika kupio Storka 3...
Super, sad će nas biti trojica za takmičenja...
Sa Adamom sam imao "hot line" na terenu. Pošto je i on bio na aerodromu, u pauzi izmedju letenja malo smo se čuli razmenili utiske...
Kad sam se već pakovao da krenem, pojavila su se dva momka da multirotorom...
Pilot se zove Bali Adam, a DJI je kupljen kod Vlade u RC Srbiji.
Eto, baš sam vam "podneo izveštaj"...
Uzdravlje iz Sente