Mozda ce biti malo jasnije. Moj poverljivi izvor mi doturi ovo pismo koje je jedan od pisaca ovog zakona-pravilnika pisao roditeljima iz “skole u prirodi”. Posle je porastao i evo bavi se drzavnim poslovima.
Драги мамо и тато!
Убаво се проводимо на овој камповање. Учитељ ни тера да ви пишемо да се не сећирате. Ми смо добро, само је шатор и два џака за спање вода однела, беше ни река поплавила. Срећа никој се неје удавил, јер ми тегај беомо у планину, тражимо Трајче. Кажите на његови татка и мајку да је он добро, смо немож' да пише, руку је скршил ка је бегал од диву свињу. Трајче никад га неби нашли у твнину, да не беше муња. Иначе ја сам се т'д возил у јед'н од спасилачћити џипови к'д се врћамо из планину. Беше убаво. Леле што је пуцало, ка пукне џипат чини ми се одрипује, на возача му испаде волан из руће, па ударимо у нећи камик и скршимо фарови, једва дојдомо до шатори. Учитељ вика на Трајче што је отишл сам да лови зајеци, а неје на никога казал, и да пушка заноси ка пуца, па је могал некога медведа да утепа, па после кој ће плаћа казну.Трајче се брани, ока: „ Рекл сам ти бе учитељу ка беше пожарат“.
Ма ја верујем на Трајче да је рекл, сигурно га неје чул, учитељ беше мортус пијан. Мамо и тато, знали ли сте, бе, да ка се плинска боца тури у ватру, да експлодира? Несте сигурно. Ма несам ни ја знал до некња, док ђу не тури у огањ. Туго мајке ка си пуче, мене ме експлозија укачи на дрво. Једва ме стурише од дрвото бе, а Стојана су морали да поврћају из несвес колко га је ошамутило. Ћиша врне по цел д'н, тека да мокра дрва неће да гору, али је затој изгорел јед'н шатор. И моје панталоне ми изгореше, али си имам бермуде. Еј, а што је Стојан смешан без косу, исцепимо се од смејање ка га видомо. Ми
ће дојдемо у недељу ако учитељ поправи комби. Неје била његова грешка ка слетемо с пут, ока да су кочнице работиле ка кренумо на пут. Учитељ ока да је комби по стар оди њега, и да ништа неје чудо што слетемо. На нас ни је убаво ка се возимо, пушта ни да држимо волан док он одмори очи малко. Пошто је Тома по стар од нас, он му дава и да вози по планинсћи путеви, јер каже, нема путничка кола да прооде, само тешћи камиони, што влаче дрва из гору. Јутрос сви идомо на купање у језеро, и мене ме не пушти да идем.
Пита ме знајем ли да пливам, ја га заеба, реко му да знајем. Беше убаво, само бе, још има грањће по водуту од поплаву, једна око теше ми искара, ал' ја избего само ми зуби скрши. Ма ће порасту друђи, не се сећирам.Учитељ је бш добар, неје окал на нас ни ка стуримо гуме за пливање.Ми смо исто фини према њега, док поправља комби ми се сакријемо, по цел д'н тека да никад не знаје куде смо. У почетак му тој смиташе, ал' се је навикал. Он вика да смо сви прошли курс на прву помоћ, оноа ка се Јована беше давила, и ка је Иван исекал два прста, док је секал дрва у шуму сас моторну тестеру. Ja и Ђока повраћамо, ал учитељ рече да знаје од кво је и да је тој у реду. Ја мислим да је од онуј твоју пилетину што понесо од дом, јер заборавимо да ђу одма изедемо. Сетимо се тек ка ни курјак извлече кесу из шатор, отемо му ђу и т'г ђу изедомо. Кој ти га знаје курјаци, па мож' се довлече по једење.Ће мора са да идем, идемо у село да краднемо маркице за писма, парете све потрошимо на пиво. Идомо и да беремо печурће да не поцрцамо од глад, орате све се једу само некоје јенпут. Ма не брините ја сам добро.Еј теше заборавим, учитељ ми је рекл да ви питам, примал ли сам тетанус. Кво је тој тетанус? Toj ли је онова што се прима против тровање? Нешто ми се смучи у стомак, не могу више да ви пишем. Ако се не врнемо у недељу, ја па ће ви пишем ако најдем некву артију.
Ај, ај не цмиздрите више, заебавам ви! Тој ви је за онова што ми несте купили мобилан ка сам пошл на камповање, па да оратими како људи, а не у 21. век да ви пишем писмо..
p.s. ako treba prevod , slobodno se javite.