Стигао сам до израде репова. Још на почетку сам написао да ћу их правити од балзе дебљине 5mm. За величину модела, који правим, мислим да би више одговарала балза од 6mm. Међутим, имао сам петицу и да се не бих излагао новим трошковима одлучио сам да репове правим од ње. Време ће показати да ли сам погрешио или не.

Хоризонтални реп сап направио из три дела водећи рачуна да годови балзе прате контуру репа.



Делове сам залепио белим лепком.





По сушењу лепка, спојеве сам лагано поравнао брусним папиром.



Потом сам проверио и дотерао контуру.







После овога сам искројио хоризонталне крме.















На реду је вертикалан реп. Урадио сам га на исти начин као и хоризонтални реп.

На реду је вертикална крма. Припремио сам материјал и цртеж ...



... и почео израду.













Када су сви делови репова били припремљени, кренуо сам да обрађујем нападне ивице хоризонталног и вертикалног репа. Нападне ивице репова имају обичан радијус. Прво сам, моделарским рендетом, оборио ивице.



Затим сам, "специјалним алатом", заоблио исте.







На крају фина обрада водополирним брусним папиром из руке. Нормално, на суво.





То би било то.





На крају вага и две провизорне провере.





Маса хоризонталног репа, у ово тренутку, је 60gr.

Даљи посао је био да обрадим крме. Почео сам од хоризонталне. Прво сам, на обе половине хоризонталне крме, обележио контурне линије.













Потом сам крме обрадио. Слично као крилца, прво моделарским рендетом, па грубим брусним папитом и на крају финим брусним папиром.

















После обраде, направио сам спојницу леве и десне половине крме. Направио сам је од челичне поцинковане жице ф2mm и бужира флексибилне сајле за команде, унутрашњег пречника ф2mm. Жицу сам одсекао на потребну дужину и зашиљио јој крајеве.



Од бужира сам исекао комад дужине мало мање од растојања између крма.





Жицу сам стегао у стегу, одмерио потребну дужину и савио је под углом од 90^о.





Затим сам жицу извадио из стеге, навукао на њу припремљени бужир и вратио је у стегу са супротне стране. Опет сам одмерио потребну дужину и поново је савио под 90^о. При савијању сам водио раучна да оба савијена краја буду у истој равни.





Спојница је била готова за даље радове.

Даљи радови су се односили на уградњу шарки у хоризонтални реп.





Одмерио сам и обележио њихову позицију.









И да не понављам причу, избушио сам рупе за уградњу шарки. Узпут сам, по ко зна који пут, псовао самог себе што нисам набавио алат за овај посао.















Остало је, још, да уградим спојницу хоризонталне крме. Она, осим што спаја крме, служи и као шарка. Прво сам на излазном зиду хоризонталног репа, на месту спојнице, издубио канал дубине исте као дебљина зида бужира. Ово сам урадио да би довео на исти правац осу обртања жице са осом обртања шарки, а што је услов за правилно отклањање крме.



Потом сам на обе половине крме избушио рупе за уградњу спојнице.





Пошто сам проверио и потврдио да се крма правилно обрће, бужир сам залепио, супер лепком, за хоризонтални реп.



И на крају сам овај спој ојачао композитом, епокси смолом и стакленим платном од 50gr/m².







Када се смола осушила, још сам само поравнао ивице.





Шарке ћу улепити касније.

Остала је да се уради вертикална крма. Пошто је све ово већ рађено, само слике без приче.

Сви делови репова су били готови.

Мада сам и раније размишљао о завршној обради модела, сада је био последњи тренутак за доношење коначне одлуке.

До сада сам имао праксу да трупове модела фарбам, а крила и репове пресвлачим монокотом. У принципу, фарбање квалитетном бојом даје најбоље резултате, али има велику ману-висока цена. Осим тога ово је прљав и дуготрајан посао који се не може радити у стану. За разлику од фарбања пресвлачење монокотом је чист посао, брз посао. Међутим и он има своје мане. Да ли не знам да радим са монокотом или сам наилазио на монокот слабијег квалитета, у сваком случају код мене се није показао као дуготрајно решење. Мада, морам да приметим да сам на летелиштима виђао пуно туђих модела на којима се монокот такође подизао и одлепљивао. Такође сам виђао и куповне моделе који су, пре првог лета, морали да се препеглају. Прво што се дешава са монокотом, по сунчаном и топлом летњем дану, је да почиње да се опушта и одлепљује. Модел више нема ни квалитетну аеродинамику нити лепо изгледа. Када крајеви монокота почну да се одлепљују, у почетку се могу поново залепити пеглом. Међутим, после извесног времена, када масноћа из горива почне да се завлачи испод фолије, помоћи више нема, осим замене комплетне фолије. Ево како то изгледа, мада морам констатовати да дотични модел иза себе има пет летних сезона, што је и те како оставило трага.





















Руку на срце, виђао сам и добро, фолијом, пресвучене моделе.

На новом моделу имам делове које сам планирао да пресвлачим, крила и задњи доњи део трупа. С друге стране стране имам још нешто, раније купљеног, монокота. С обзиром да модел не спада у првокласне, а у циљу штедње ипак сам одлучио да искористим преостали монокот.

Како сам још раније одлучио да труп фарбам њега сам већ, донекле, припремио. Остали су ми репови и крилца да и њих припремим. Балза има јако изражену и дубоку текстуру која се не може покрити само бојом. Значи гитовање или нешто друго. Одлучио сам се за то друго.

То друго је била технологија коју сам често користио на почетку свог бављења моделарством, а онда је доста дуго нисам примењивао. Одлучио сам да репове и крилца, пре коначног фарбања, пресвучем јапан папиром и нитро лаком. На овај начин прираст масе је минималан, чак мислим најмањи могућ. Добија се тврда кора која штити меку балзу. После полирања финим водобрусним папиром на суво добија се глатка површина. Гит се примењује само и искључиво у случају грубљих оштећења.

Радове сам започео исецањем јапан папира.





















Припремљени комади папира су нешто већи од одговарајућих површи, због пресвлачења бочних страна. Што се тиче ивица на папиру, од савијања, и што је папир мало изгужван нема никаквих проблема јер ће лак све да затегне.

Нитро лак сам разредио, нормално, нитро разређивачем у односу1:1.



Пресвлачење сам започео на хоризонталном репу.

Јапан папир лепим тако што га поставим на одговарајућу површ и онда наносим лак, тако да прође кроз папир. Приликом лакирања, папир се опушта и прстима га, по потреби, развлачим по површи. Приликом развлачења нестају набори на папиру (од пресавијања и гужвања).



Када прелакирам комплетну површ, засечем ивице и пребацим папир преко нападне, бочне и излазне ивице.







Нитро лак се суши "на додир" за око 20 минута до пола сата (значи после овог времена није лепљив на додир). За комплетно сушење му је потребно око 24 сата. После пола сата, финим брусним папиром за дрво, благо поравнавам ивицу папира на нападној ивици и скидам вишак јапан папира са бочне и излазне ивице.







После овога, пресвлачим и другу страну.





Након следећих пола сата урадио сам исто и на супротној страни хоризонталног репа.

Овако пресвлачим део по део. Нормално, док један део лакирам, остали се суше и чекају даљу обраду.











Када сам све делове пресвукао, и када се лак просушио и више није лепљив на додир, делове сам поређао по равној дасци и притиснуо их теговима. Овако ће стајати до сутра, док се лак у потпуности не осуши. Наиме нитро лак, у процесу сушења, затеже контактну површину и, уколико је мека, може је искривити. На овај начин сам се обезбедио од овог.



Сутрадан, након сушења лака, све делове сам обрадио водополирним папиром на суво, а потом су завршили на ваги.











Маса хоризонталног репа (највећег дела) је порасла за око 5gr, док је на осталим деловима прираштај масе био занемарљив (бар на мојој ваги).

На ред је дошло лепљење репова на труп.

Пре овога сам убацио шарке између вертикалног репа и крме.







Обележио сам средину трупа на месту репова.



Потом сам проверио паралелност крила и хоризонталног репа.





Реп је лепо легао и није било потребе за корекцијом. У супротном би се морао кориговати труп, брусним папиром, на мест налегања репа. Потом сам метром проверио симетрчност положаја репа, на неколико места, и подесио га.













Пошто сам подесио положај репа, обележио сам му позицију. Скину сам га са трупа, на контактну површ нанео петоминутни епокси лепак и залепио. Приликом постављања репа на труп, водио сам рачуна да га поставим на обележено место.



Када се лепак осушио, одмах сам залепио и вертикални реп. Вертикалац сам, исто, залепио петоминутним епокси лепком, с тим што сам се помагао и супер лепком, на пар места. Тачну позицију вертикалног репа сам, у току сушења лепка, обезбедио металним угаоником. Такође сам је проверио и лењиром.







Наком сушења лепка, још неколико провера.







То би, за сад, било то.

Vidim ja Preško, da će da se leti za par dana! :)

Svaka čast, izgleda odlično!

Pozdrav

Захваљујем на комплименту. Што се тиче првог лета, неће баш за пар дана. Очекујем први лет крајем априла.

Lepo, lepo, mnogo korisnih saveta i caka...

Pozdrav

Mirče

nisam do sada komentarisao izradu ovog aviona, i vreme je da kažem kako sam oduševljen pedantnošću i planiranjem unapred prilikom izrade.  šta se dobija laminiranjem japan papirom osim zaštite površine?  da li se i sam element na koji je nanešen dodatno učvrsti?

Када су јапан папир и нитро лак у питању, највише се добија у квалитетној основи за даље фарбање, а уз минималан прираштај масе. Незнатно се повећава тврдоћа пресвучене површи, али се ипак повећава. За значајнију заштиту  мора се користити композит, најчешће епокси смола и стаклено платно. Колико ми се чини, најлакше је платно од 25gr/m². Код израде композита, обично је однос масе платна и смоле 1:1, па процени колико се увећава маса на овај начин. Предпостављам да си видео како Мирче ради.

А сад да се вратимо раду на моделу.

Наставио сам радове на уградњи репова. Прво сам, комадићем балзе, попунио празнину између вертикалног репа и трупа.



Потом сам исти обрадио брусним папиром.





После овог, отпочео сам припреме на испуни трупа између хоризонталног и вертикалног репа. Само лепљење вертикалца за хоризонталац на "кант" није довољно и не би издржало моменте који делују на вертикални реп. Због овог је потребно, конструктивним решењем, ојачати овај спој. Управо, напред наведена испуна служи за то. Испуну сам урадио од блока балзе. Прво сам селотејпом оивичио контуру на реповима где се лепе блокови балзе. Ово олакшава каснију обраду јер се балза не лепи за селотејп, а селотејп и штити репове приликом рада.





Онда сам, угрубо, искројио блокове и залепио их петоминутним епокси лепком. Имао сам на располагању балзу од 5mm и 8mm.















Када се лепак осушио, започео сам обраду блокова.





Креп траком сам заштитио труп да га не оштетим.







Четком сам лагано скидао прашину, од балзе, са трупа да не би летела свуда по кујни.



Да бих привео радове крају, морао сам да правим "специјалан" алат. На клоцну од дрвета, у облику клина, сам залепио брусни папир и то на једну страну фини, а на другу груби. Овај алат ми је омогућио лакши прилаз и обраду блокова између репова.





У току обраде, металним лењиром сам вршио контролу.





Мало по мало и завршио сам и овај посао.

И на крају заштита, овог дела трупа, композитом, епокси смола и стаклено платно од 50gr/m².

Прво сам селотејпом заштитио површ до које иде композит.





Припремио сам платно и смолу ...



... и почео са пресвлачењем.















Сутрадан, кад се смола осушила, полако сам одлепио селотејп ...





... и скалпером одсекао вишак композита.





На крају сам, финим брусним папиром, обрадио ивице композитне заштите.







Овим је уградња репова била завршена.

Пошто су репови уграђени, кренуо сам са радом на поклопцу кабине.

Као прво, уградио сам, у труп, браву за отварање кабине.





Премерио сам димензије браве и ход трна браве и на основу тога одредио и обележио њену позицију.









Онда сам избушио потребне отворе.





Браву сам залепио гел супер лепком.







Пошто је брава залепљена за балзу, ово ми, некако, није уливало поверење па сам спој ојачао композитом, епокси смола и стаклено платно од 50gr/m². Пошто је место, у трупу, било неприступачно за рад, платно сам смолом натопио споља на комаду налјон кесе правоугаоног облика. Онда сам, све ово заједно, пажљиво поставио на позицију и прстима изпритискао да се смола залепи за балзу.